Маркјоне убеђује Немце

Да ли је произвођач који годишње лиферује 2,2 милиона аутомобила, који је прошле године имао приход од 59 милијарди евра и профит од 1,65 милијарди, исувише мали да опстао на глобалном тржишту и да ли баш сада, усред највеће кризе у историји аутомобилске индустрије, треба повлачити грандиозне (и ризичне) потезе којима се може осигурати будућност – али и отићи у пропаст?

Серђо Маркјоне, већ пет година први човек италијанског „Фијата”, потврдно одговара на оба ова питања. Јуче по подне ова да кључна аргумента образлагао је својим немачким саговорницима, вицеканцелару и шефу дипломатије Франку Валтеру Штајнмајеру и министру економије Карлу Теодору Гутенбергу.

Маркјонеов „велики план“ је да, после обезбеђивања трећине удела у посрнулом америчком „Крајслеру”, у окриље „Фијата” увуче и европски огранак „Џенерал моторса”, такође до гуше у проблемима. То су немачки „Опел”, британски „Воксал” и шведски „Сааб”.

План данас најпознатијег менаџера Италије је да планиране трансакције оконча до краја маја и да нова компанија, која се привремено назива „Фијат/Опел”, на берзи буде до краја лета.

Тиме би се, по његовој визији, створио нови, трансконтинентални велики играч у светској аутомобилској индустрији, који би производио између шест и седам милиона аутомобила годишње, мање само од „Тојоте”, а више од двојца „Рено-Нисан”, „Форда” и „Џенерал моторса” и приближно колико и тренутно највећи европски произвођач „Фолксваген”.

Нова компанија би, обједињујући пословање више од 20 фабрика, могла да уштеди око милијарду долара годишње у трошковима производње, да платне спискове смањи за око 10.000 радника и постане велики играч на свим континентима.

Наравно, о плану оваквих димензија не би могло да се говори у нормалним временима, јер „Фијат” не би имао снаге да финансира ова преузимања. Али пошто је удео у „Крајслеру” добио практично на поклон само да би му отворио перспективу, а за трансакције у Немачкој, Британији и Шведској рачуна на издашне кредите и кредитне гаранције тамошњих влада, Маркјонеова визија можда и није нереална као што се на први поглед чини.

У овом моменту, на путу ка реализацији веће су политичке од економских препрека. Најпре, овом плану се противе немачки и британски синдикати, у разложном страху да ово подразумева губитак радних места и затварање нерентабилних погона. Није, свакако, због ових планова срећан ни „Фолксваген”, који би добио великог конкурента на домаћем терену.

Судбина „Опела”, коме су неопходне додатне три милијарде евра да не би потонуо, веома је деликатно политичко питање у Немачкој, с обзиром на то да је тамо изборна година. У питању су не само радна места, већ и национални понос, мада сам Маркјоне изјављује да не жели да на новој компанији буду италијанска обележја, ма колико то годило Италијанима. „’Фијат’ има седиште у Италији, али није италијански. Нема смисла говорити о глобализацији, а онда истицати националне заставе.“

(/slika2)Како је наговештено, Маркјоне ће све страхове примирити обећањима да у Немачкој неће бити затварања фабрика, док би без посла остали искључиво италијански радници. „Фијат” је иначе крајем прошле године на својим платним списковима у Европи имао 39.000 људи, а европски огранак „Џенерал моторса” чак 54.500.

План такође подразумева да из конгломерата „Фијат”, који сада производи и пољопривредну машинерију, камионе, издаје новине... у нову компанију уђе само аутомобилски огранак, што би, наравно, морало да подразумева пристанак Ањелијевих, чији је удео у целој групацији сада око 30 одсто.

На својој страни Серђо Маркјоне има свој досадашњи учинак у „Фијату”, чињеницу да је, иако новајлија у бранши (његова претходна експертиза било је књиговодство), успео да фирму, којој је 2004. предвиђана скора пропаст, подигне на ноге, реорганизујући је и успостављајући једну сасвим нову, динамичну корпоративну културу.

Против њега је пак околност да прекограничне интеграције у аутомобилској индустрији досад нису баш успевале. Пре текућег банкрота „Крајслер” је био део немачког „Дајлмера”, што се није славно завршило. Нешто боље, додуше, пролази партнерство француског „Реноа” и јапанског „Нисана”, а добар пример како интереси опстанка постају важнији од ривалства јесте интеграција између „Пежоа” и „Ситроена” у Француској.

Маркјоне признаје да постоји ризик, али сматра да „елеменат коцкања постоји увек кад се предузима нешто комплетно ново“. Додаје, при томе, да је његова замисао пре свега „једно невероватно јефтино решење за веома компликован проблем“.

М. М.

------------------------------------------------

„Фијат” додаје гас, Крагујевац у леру

То што Серђо Маркјоне, први човек „Фијата”, користи кризни тренутак да под окриље италијанског аутомобилског гиганта ових дана паркира и немачки „Опел” и амерички „Крајслер” за новоформирано предузеће „Фијат Србија” не значи буквално ништа.

Како је за „Политику” истакао Ђузепе Закарија, задужен за односе са јавношћу у предузећу „Фијат Србија” јачање матичне фирме у Крагујевцу неће донети никакве промене.

– Све остаје исто када је реч о предузећу „Фијат Србија”.

На питање да ли ће то бар убрзати инвестиције у Крагујевцу, односно да ли то значи да ће „Фијат” уплатити 200 милиона евра, наш саговорник одговара:

– Као што сам и рекао, све остаје исто – категоричан је Закарија.

А. Н.