Markjone ubeđuje Nemce

Da li je proizvođač koji godišnje liferuje 2,2 miliona automobila, koji je prošle godine imao prihod od 59 milijardi evra i profit od 1,65 milijardi, isuviše mali da opstao na globalnom tržištu i da li baš sada, usred najveće krize u istoriji automobilske industrije, treba povlačiti grandiozne (i rizične) poteze kojima se može osigurati budućnost – ali i otići u propast?

Serđo Markjone, već pet godina prvi čovek italijanskog „Fijata”, potvrdno odgovara na oba ova pitanja. Juče po podne ova da ključna argumenta obrazlagao je svojim nemačkim sagovornicima, vicekancelaru i šefu diplomatije Franku Valteru Štajnmajeru i ministru ekonomije Karlu Teodoru Gutenbergu.

Markjoneov „veliki plan“ je da, posle obezbeđivanja trećine udela u posrnulom američkom „Krajsleru”, u okrilje „Fijata” uvuče i evropski ogranak „Dženeral motorsa”, takođe do guše u problemima. To su nemački „Opel”, britanski „Voksal” i švedski „Saab”.

Plan danas najpoznatijeg menadžera Italije je da planirane transakcije okonča do kraja maja i da nova kompanija, koja se privremeno naziva „Fijat/Opel”, na berzi bude do kraja leta.

Time bi se, po njegovoj viziji, stvorio novi, transkontinentalni veliki igrač u svetskoj automobilskoj industriji, koji bi proizvodio između šest i sedam miliona automobila godišnje, manje samo od „Tojote”, a više od dvojca „Reno-Nisan”, „Forda” i „Dženeral motorsa” i približno koliko i trenutno najveći evropski proizvođač „Folksvagen”.

Nova kompanija bi, objedinjujući poslovanje više od 20 fabrika, mogla da uštedi oko milijardu dolara godišnje u troškovima proizvodnje, da platne spiskove smanji za oko 10.000 radnika i postane veliki igrač na svim kontinentima.

Naravno, o planu ovakvih dimenzija ne bi moglo da se govori u normalnim vremenima, jer „Fijat” ne bi imao snage da finansira ova preuzimanja. Ali pošto je udeo u „Krajsleru” dobio praktično na poklon samo da bi mu otvorio perspektivu, a za transakcije u Nemačkoj, Britaniji i Švedskoj računa na izdašne kredite i kreditne garancije tamošnjih vlada, Markjoneova vizija možda i nije nerealna kao što se na prvi pogled čini.

U ovom momentu, na putu ka realizaciji veće su političke od ekonomskih prepreka. Najpre, ovom planu se protive nemački i britanski sindikati, u razložnom strahu da ovo podrazumeva gubitak radnih mesta i zatvaranje nerentabilnih pogona. Nije, svakako, zbog ovih planova srećan ni „Folksvagen”, koji bi dobio velikog konkurenta na domaćem terenu.

Sudbina „Opela”, kome su neophodne dodatne tri milijarde evra da ne bi potonuo, veoma je delikatno političko pitanje u Nemačkoj, s obzirom na to da je tamo izborna godina. U pitanju su ne samo radna mesta, već i nacionalni ponos, mada sam Markjone izjavljuje da ne želi da na novoj kompaniji budu italijanska obeležja, ma koliko to godilo Italijanima. „’Fijat’ ima sedište u Italiji, ali nije italijanski. Nema smisla govoriti o globalizaciji, a onda isticati nacionalne zastave.“

(/slika2)Kako je nagovešteno, Markjone će sve strahove primiriti obećanjima da u Nemačkoj neće biti zatvaranja fabrika, dok bi bez posla ostali isključivo italijanski radnici. „Fijat” je inače krajem prošle godine na svojim platnim spiskovima u Evropi imao 39.000 ljudi, a evropski ogranak „Dženeral motorsa” čak 54.500.

Plan takođe podrazumeva da iz konglomerata „Fijat”, koji sada proizvodi i poljoprivrednu mašineriju, kamione, izdaje novine... u novu kompaniju uđe samo automobilski ogranak, što bi, naravno, moralo da podrazumeva pristanak Anjelijevih, čiji je udeo u celoj grupaciji sada oko 30 odsto.

Na svojoj strani Serđo Markjone ima svoj dosadašnji učinak u „Fijatu”, činjenicu da je, iako novajlija u branši (njegova prethodna ekspertiza bilo je knjigovodstvo), uspeo da firmu, kojoj je 2004. predviđana skora propast, podigne na noge, reorganizujući je i uspostavljajući jednu sasvim novu, dinamičnu korporativnu kulturu.

Protiv njega je pak okolnost da prekogranične integracije u automobilskoj industriji dosad nisu baš uspevale. Pre tekućeg bankrota „Krajsler” je bio deo nemačkog „Dajlmera”, što se nije slavno završilo. Nešto bolje, doduše, prolazi partnerstvo francuskog „Renoa” i japanskog „Nisana”, a dobar primer kako interesi opstanka postaju važniji od rivalstva jeste integracija između „Pežoa” i „Sitroena” u Francuskoj.

Markjone priznaje da postoji rizik, ali smatra da „elemenat kockanja postoji uvek kad se preduzima nešto kompletno novo“. Dodaje, pri tome, da je njegova zamisao pre svega „jedno neverovatno jeftino rešenje za veoma komplikovan problem“.

M. M.

------------------------------------------------

„Fijat” dodaje gas, Kragujevac u leru

To što Serđo Markjone, prvi čovek „Fijata”, koristi krizni trenutak da pod okrilje italijanskog automobilskog giganta ovih dana parkira i nemački „Opel” i američki „Krajsler” za novoformirano preduzeće „Fijat Srbija” ne znači bukvalno ništa.

Kako je za „Politiku” istakao Đuzepe Zakarija, zadužen za odnose sa javnošću u preduzeću „Fijat Srbija” jačanje matične firme u Kragujevcu neće doneti nikakve promene.

– Sve ostaje isto kada je reč o preduzeću „Fijat Srbija”.

Na pitanje da li će to bar ubrzati investicije u Kragujevcu, odnosno da li to znači da će „Fijat” uplatiti 200 miliona evra, naš sagovornik odgovara:

– Kao što sam i rekao, sve ostaje isto – kategoričan je Zakarija.

A. N.