Кисела вода по глави новинара

Са 36,94 милиона динара, колико је својим финансијским планом, иначе саставним делом буџета, резервисало само за "услуге информисања", Министарство трговине ће у наредној години моћи да домаћу и инострану јавност, и то дневно, обасипа информацијама, саопштењима, брошурама и другим публикацијама, а новинарски свет више пута на дан окупља на прес-конференцијама. Да трговце и привреднике бар месечно представља у свету, да нам бар квартално приреди по неки мултимедијални спектакл и уђе у кућу сваког потрошача. И, наравно, да добро плати оне који би све то осмислили и стигли да реализују у наредној години.

Можда, пре свега, да изведе занимљив експеримент: да непрекидно заседа с новинарима у прес-сали Владе Србије, а да му на рачуну остану све паре. Јер, како кажу у Канцеларији за медије, и потврђују у министарствима, коришћење овог простора и опреме се не плаћа, презентације, по логици, прави онај ко говори или његов сарадник, па једини трошак Министарства заправо буде угоститељски – кисела вода по глави новинара. Или по интерном ценовнику, триста-четристо динара по посећенијој конференцији за новинаре.

А мора се признати да је прес-сала Владе Србије сасвим пристојно место за представљање и закона, и стратегија, и институција, и манифестација које планира ово министарство.

И саопштења и најаве догађаја послати факсом или мејлом су бесплатни, а штампање извештаја по Закону о доступности информација од јавног значаја je, што рече Родољуб Шабић, "ефемерни трошак – као две кафе у бољем кафићу". Огласи и конкурси у новинама коштају, али све да сваког месеца Министарство закупљује по целу новинску страну, то је укупно издатак од 20.000 до 25.000 евра. За прес-клипинг и агенцијске сервисе остала министарства издвајају у просеку око два милиона динара, а нови сајт Министарства трговине је овогодишња инвестиција.

Шта се, онда, може направити са резервисаним парама?

Са 36,9 милиона динара, проста рачуница показује, може да се направи 400–500 информативних брошура и других публикација, пристојних по садржају и дизајну, или више од стотину баш луксузних. Доказ за ову тврдњу нисмо тражили по маркетиншким и пи-ар агенцијама и штампаријама, које у цену сем своје зараде умеју, јавна је тајна, да урачунају и проценте за доносиоце посла, већ у самој државној управи:

Агенцију за страна улагања и промоцију извоза, прошле године је комплетна "штампана" продукција (више од тридесет брошура, публикација, флајера и другог промо-материјала) коштала око 1,7 милиона динара. И то не било каквих публикација, већ оних који су са СИЕПА сајтом (најбољим на свету у овој области) заслужили и годишњу награду "Јуроњуза".

– Уз паметну организацију посла (ангажовање својих људи укључујући и дизајнера који је део тима), брошуре нас коштају од 20 до 65 динара по примерку, зависно од броја страна, квалитета папира, опреме – кажу у овој агенцији. Најскупља је, објашњавају, била најлуксузније опремљена – годишња публикација "Дуинг бизнис". У том случају, за уобичајени тираж од 5.000 примерака, уложено је око 4.000 евра, док је финансијска конструкција за многе публикације затворена и на мање од хиљаду евра.

Излазак на сајмове (припрема, организација, трошкови пута и смештаја и за представнике државе и фирми, закупа сајамског простора, оглашавања, производње и дистрибуције штампаног и  електронског, односно видео промотивног материјала) поменуту владину агенцију је до сада, кажу, коштао од 20.000 евра, за манифестације на ближим одредиштима или са мањим бројем учесника, до 120.000 евра колико је је издвојено за најскупљи наступ привреде и државе на једном прекоокеанском инвестиционом самиту.

Поређења ради, Министарство трговине је за сајамске активности у свету само "за услуге штампања материјала, услуге медија, пропагандне активности, медијску подршку и трошкове презентација", без издатака за "закуп простора и опреме, службена путовања у иностранство, превод материјала на руски", резервисало чак 19,2 милиона динара или око 240.000 евра.

Ова бројка имала би логике само уколико би се тај новац поделио привреди као буџетски подстицај маркетиншким и промотивним активностима предузећа на сајмовима. Али онда би то морало да се подведе под ставку субвенције или бесповратна помоћ.

Сасвим је сигурно да ово није једини пример односа  појединих буџетских корисника према потреби и захтеву за смањење јавне потрошње. Али је, свакако, више него очигледан.

-----------------------------------------------------------

Од "кишобран бренда" до писменијих потрошача

Не улазећи у то на основу чега Министарство трговине, кад му, бар по Закону о министарствима, то није надлежност, брендира Србију – све од институција до природних лепота. Иако још није урадило потребне анализе и стратегије, зна које институције треба формирати и већ креира визуелни идентитет националног "кишобран бренда". Само констатујемо: порески обвезници ће за информисање о томе идуће године издвојити 2,6 милиона динара. И још 13,7 милиона динара за стручне услуге.