На јесен нови ребаланс буџета

Усвојили смо благовремено ребаланс буџета, чиме смо испунили обавезе према ММФ-у, али већ сада треба отпочети припреме и преговоре са том светском финансијском институцијом око новог, јесењег ребаланса јавног рачуна државе, јер ће очекивани пад бруто домаћег производа бити бар три пута већи од пројектована два процента. У покривању већ сасвим извесног минуса у буџетским приходима много је боље, по оцени уредника билтена „Макроекономске анализе и трендови” Стојана Стаменковића, ући мало дубље у дефицит на рачун БДП-а (са непуна три, можда и до пет одсто) него повећати порез на додату вредност.

То би, у најкраћем, био став стручњака окупљених око тог билтена на јучерашњој конференцији за медије на којој су представљена последња сагледавања најважнијих економских кретања. На влади, али и Народној банци Србије је да виде шта им ваља чинити. На хоризонту ове суморне економске збиље, међутим, постоје и наговештаји нечег новог. После вишемесечног пада производње, БДП-а, извоза, увоза, трговине… март указује на извесну стагнацију. Да ли тај слабашни зрачак наде значи и тренутак нашег дефинитивног ударања у дно кризе или варљиво очекивање, показаће, по мишљењу Стаменковића, април и неколико следећих месеци. Углавном, опадајућа кривуља мало је застала. Као да се колеба у ком ће смеру – досадашњем, надоле или навише.

Невоља је, по оцени Стаменковића, што најјаче прерађивачке и извозне гране и даље не добијају јаче тржишне импулсе, а производња основних метала осетно пада. Безмало 60 одсто у односу на прошлогодишњи просек. У марту је солидан темпо учинка у индустрији држала Електропривреда Србије растом производње од свих шест одсто.

Како ћемо завршити ову годину?

По оцени Стаменковића, тренутан пад индустријске производње од 15 до 17 одсто свешће се до краја ове пословне године на око 10 до 11 процената. Не само због очекиваног бољитка, већ превасходно због ниске лањске „базе” за упоређивање. Све што буде преко тога – добро је. Према његовом мишљењу, Србији се у том погледу не догађа много горе и другачије него у целој Европи. И тамо су, готово у истом постотку, пале индустријска производња и спољнотрговинска размена.

Он сматра да су претерана очекивања појединих аналитичара да нам прети двоцифрен пад БДП-а и много је склонији процени од пет до шест одсто. Ни то, каже Стаменковић, није мало нити безопасно, јер ће самим тим опасти и реална потрошња грађана – за најмање десетак процената.

На питање новинара како гледа на најављено пребијање дугова (мултилатералну компензацију) као начин за ублажавање велике неликвидности у привреди, Стаменковић је рекао да тај потез може само да ублажи последице, а да је за нешто више потребно да неко изађе с новим капиталом или парама и покрије огроман унутрашњи дуг између самих предузећа, према држави, али и дуг државе у односу на њене повериоце.

С. Костић

--------------------------------------------------

Света крава РТС

Опада производња, БДП, маса зарада, становништво и држава мање троше, малаксавају инвестиције, одустаје се од поскупљења струје… Штедња и одрицања су општи процес у време кризе. Само, како је упозорио Стаменковић, постоји један издатак који је потпуно недодирљив – претплата за РТС. Неко је, каже, својевремено био толико луцидан да предложи, а држава усвоји неправедно, али за РТС веома профитабилно решење по коме се ТВ претплата сваке године, без обзира на то да ли људи раде, примају плате или гладују, повећава за раст инфлације у претходној години увећан за реалних пет процената. Не би било згорег да у ово време свеопштег одрицања, како је нагласио Стаменковић, влада размотри овај стални парафискални удар на породични буџет и предложи његово смањење бар за 10 одсто. За онолико колико је и себи скресала приходе.