Na jesen novi rebalans budžeta

Usvojili smo blagovremeno rebalans budžeta, čime smo ispunili obaveze prema MMF-u, ali već sada treba otpočeti pripreme i pregovore sa tom svetskom finansijskom institucijom oko novog, jesenjeg rebalansa javnog računa države, jer će očekivani pad bruto domaćeg proizvoda biti bar tri puta veći od projektovana dva procenta. U pokrivanju već sasvim izvesnog minusa u budžetskim prihodima mnogo je bolje, po oceni urednika biltena „Makroekonomske analize i trendovi” Stojana Stamenkovića, ući malo dublje u deficit na račun BDP-a (sa nepuna tri, možda i do pet odsto) nego povećati porez na dodatu vrednost.

To bi, u najkraćem, bio stav stručnjaka okupljenih oko tog biltena na jučerašnjoj konferenciji za medije na kojoj su predstavljena poslednja sagledavanja najvažnijih ekonomskih kretanja. Na vladi, ali i Narodnoj banci Srbije je da vide šta im valja činiti. Na horizontu ove sumorne ekonomske zbilje, međutim, postoje i nagoveštaji nečeg novog. Posle višemesečnog pada proizvodnje, BDP-a, izvoza, uvoza, trgovine… mart ukazuje na izvesnu stagnaciju. Da li taj slabašni zračak nade znači i trenutak našeg definitivnog udaranja u dno krize ili varljivo očekivanje, pokazaće, po mišljenju Stamenkovića, april i nekoliko sledećih meseci. Uglavnom, opadajuća krivulja malo je zastala. Kao da se koleba u kom će smeru – dosadašnjem, nadole ili naviše.

Nevolja je, po oceni Stamenkovića, što najjače prerađivačke i izvozne grane i dalje ne dobijaju jače tržišne impulse, a proizvodnja osnovnih metala osetno pada. Bezmalo 60 odsto u odnosu na prošlogodišnji prosek. U martu je solidan tempo učinka u industriji držala Elektroprivreda Srbije rastom proizvodnje od svih šest odsto.

Kako ćemo završiti ovu godinu?

Po oceni Stamenkovića, trenutan pad industrijske proizvodnje od 15 do 17 odsto svešće se do kraja ove poslovne godine na oko 10 do 11 procenata. Ne samo zbog očekivanog boljitka, već prevashodno zbog niske lanjske „baze” za upoređivanje. Sve što bude preko toga – dobro je. Prema njegovom mišljenju, Srbiji se u tom pogledu ne događa mnogo gore i drugačije nego u celoj Evropi. I tamo su, gotovo u istom postotku, pale industrijska proizvodnja i spoljnotrgovinska razmena.

On smatra da su preterana očekivanja pojedinih analitičara da nam preti dvocifren pad BDP-a i mnogo je skloniji proceni od pet do šest odsto. Ni to, kaže Stamenković, nije malo niti bezopasno, jer će samim tim opasti i realna potrošnja građana – za najmanje desetak procenata.

Na pitanje novinara kako gleda na najavljeno prebijanje dugova (multilateralnu kompenzaciju) kao način za ublažavanje velike nelikvidnosti u privredi, Stamenković je rekao da taj potez može samo da ublaži posledice, a da je za nešto više potrebno da neko izađe s novim kapitalom ili parama i pokrije ogroman unutrašnji dug između samih preduzeća, prema državi, ali i dug države u odnosu na njene poverioce.

S. Kostić

--------------------------------------------------

Sveta krava RTS

Opada proizvodnja, BDP, masa zarada, stanovništvo i država manje troše, malaksavaju investicije, odustaje se od poskupljenja struje… Štednja i odricanja su opšti proces u vreme krize. Samo, kako je upozorio Stamenković, postoji jedan izdatak koji je potpuno nedodirljiv – pretplata za RTS. Neko je, kaže, svojevremeno bio toliko lucidan da predloži, a država usvoji nepravedno, ali za RTS veoma profitabilno rešenje po kome se TV pretplata svake godine, bez obzira na to da li ljudi rade, primaju plate ili gladuju, povećava za rast inflacije u prethodnoj godini uvećan za realnih pet procenata. Ne bi bilo zgoreg da u ovo vreme sveopšteg odricanja, kako je naglasio Stamenković, vlada razmotri ovaj stalni parafiskalni udar na porodični budžet i predloži njegovo smanjenje bar za 10 odsto. Za onoliko koliko je i sebi skresala prihode.