О српској нормалности у Вашингтону

Од нашег дописника
Вашингтон 6. маја – Изложба српске савремене уметности деведесетих година свечано је отворена синоћ у уметничком центру Кацен, Америчког универзитета у Вашингтону. Поставка у америчкој престоници је скраћена верзија велике изложбе „О нормалности” београдског Музеја савремене уметности, која је првобитно била приказана у Београду крајем 2005. године.

За лет преко океана кустос Дејан Сретеновић изабрао је 20 уметника и 24 уметничка дела, настала у годинама „нормалности”, од 1989. до 2001, када је „владајућа идеологија покушавала да целу хаотичну ситуацију представи као нешто што је нормално морало да се догоди”. У Кацену, јединој галерији у округу америчке престонице која излаже дела са противречним политичким провокацијама, могу се до 9. јуна видети платна, фотографије и видео инсталације наших уметника: Биљане Ђурђевић, Уроша Ђурића, Неше Париповића, Весне Павловић, Адриана Ковача, Зорана Тодоровића, Раше Тодосијевића, Горанке Матић, Асоцијације „Апсолутно”, Зорана Маринковића, Ере Миливојевића, Зорана Насковског, Владимира Николића, Тање Остојић, Балинта Зомбатија, Милице Томић…

– Ово је прва збирна изложба српске савремене уметности у Америци, рачунајући и време бивше Југославије, а чињеница да се она може видети баш у политичкој престоници светске суперсиле ставља је у посебан контекст – каже Дејан Сретеновић. – Желели смо да уоквиримо време које у нашој међусобној комуникацији зовемо „деведесете”. Изабрали смо четири догађаја као међе: у Сарајеву је 1989. била последња југословенска уметничка „изложба докумената” а негде у то време био је и Газиместан. У Музеју Савремене уметности у Београду 2001. одржала се прва интернационална изложба, после свих година санкција а изабрана је и прва демократска влада у Србији. Уметници су на свој индивидуални начин успевали да критички сагледају овај период „нормалности” и у великој су мери обликовали грађанску свест.

За потребе просечне америчке публике која није у стању да прати асоцијације из ове поставке свако дело у приземљу Кацена прати текстуални опис околности под којим је настало… Готово сви експонати баве се унутрашњом политиком, затвореним друштвом које није имало ни времена ни концентрације да се осврне на период пре пада Берлинског зида. Јер, стигла су га нова ратна националистичка времена. По тематици, донекле, одскаче видео инсталација Зорана Насковског „Смрт у Даласу” у којој наш гуслар детаљно опева убиство председника Џона Кенедија у Даласу, уз потресне видео инсерте ове америчке трагедије. Инсталација је гостовала до сада по многим музејима у Америци, али никада у престоници и то у овом контексту.

Провокативна су и два огромна платна Биљане Ђурђевић, „Деда Мраз на самртној постељи” и „Зубарско друштво”. По мишљењу Џека Расмумсена, директора и главног кустоса Кацен арт центра, експонати беживотног Деда Мраза у доњем вешу, са божићним чарапама, или црвени кукасти крст облепљен преко целог зида (Раша Тодосијевић) , не би могли да се нађу ни у једном другом вашингтонском музеју или галерији. „Једино је Кацен извојевао слободу да уметничким делима политички провоцира”, каже Расмумсен за „Политику”. – Али, то не значи да и пре отварања изложбе није било појединаца који су се питали шта нам све то треба – додаје директор Кацена.

Расмумсен је, међутим, већ прекаљен у таквим биткама а у Кацен је пре две године довео колумбијског сликара Фернанда Ботера са педесетак монументалних слика које детаљно документују тортуре америчких стражара над затвореницима у Абу Граибу. Нико из Беле куће није се осврнуо нити посетио ову изложбу. Али, данас је питање тортуре постало горућа тема у вашингтонском политичком кругу и америчкој јавности. Расмумсен сматра да ни ова изложба српских савремених уметника неће бити ништа мање провокативна за оне који заиста буду желели да је проуче.

Директор Расмумсен каже да је прихватио идеју српске амбасаде да се на сцену Америчког универзитета доведу српски савремени уметници, када је видео каталог који је прављен приликом оригиналне изложбе у Београду.

– Дела су оригинална, српски уметници нису се повели за западним стереотипима, онако како су то учинили многи други из источне Европе – оцењује Расмумсен.

Захваљујући Кацену, и њеном директору, нови амбасадор Србије у Вашингтону Владимир Петровић рекао је да као дипломата, иако није уметнички критичар, импресиониран дубином поруке коју шаљу уметници. Србија је, како је рекао, земља маштовитости и уметничких слобода, па се о нашој земљи може много тога научити кроз њену уметност. Ова изложба је, према српском амбасадору, прозор у културу региона и нације. Она доприноси и отвара дијалог међу различитим људима и нацијама.

Изложба „О нормалности” трајаће до 9. јуна, упоредо са многим унутрашњим и међународним дијалозима на свим нивоима уобичајеним за америчку престоницу. Међу темама које овог месеца доминирају у Вашингтону, уз Ирак, Авганистан, школство и здравство, финансијску кризу, упорно се провлаче и Балкан и Србија, иако су деведесете остале за нама.