Демонстрација силе

Уколико би Косово заиста постало члан Међународног монетарног фонда, то не би значило ништа друго него демонстрацију силе и моћи великих земаља, оценили су јуче економски стручњаци. Према речима професора Бориса Беговића, који је био и члан преговарачког тима за Косово, с обзиром на то да независност није признало онолико земаља колико се очекивало, а да су преговарачке позиције светских сила у Уједињеним нацијама и Европској унији ограничене, оне једноставно покушавају да себи дају мало одушка и своју моћ демонстрирају тамо где им се може, а то су међународне финансијске институције.

– Пријем Косова не зависи од броја чланица, већ од квоте које оне имају, тако да, с те стране гледано, тако нешто може да се очекује. С тим што то заиста не би значило ништа друго него демонстрацију силе – уверен је наш саговорник.

Он чак сматра да би улазак Косова у ММФ био бесмислен и парадоксалан, јер, како каже, не зна „шта ће Косову ММФ”.

– Они користе евро, а фонд даје финансијску подршку националној валути. Тако би се дошло у парадоксалну ситуацију да када ММФ склопи стенд бај аранжман са Косовом онда новцем помаже Европску централну банку, а не косовске финансијске институције. Према томе, реч је о политичком, а не економском потезу. Овако нешто за мене није изненађење, јер је и раније било сличних најава – каже Беговић и додаје да би се, уколико би се то догодило тиме учинио још један преседан.

То би, истиче, било трећи пут у историји да чланица Међународног монетарног фонда постане земља која није члан Уједињених нација. Наш саговорник подсећа да је први пут то учињено приликом пријема Западне Немачке, а други пут приликом пријема Швајцарске.

У Канцеларији ММФ-а у Београду јуче није било могуће проверити ову информацију, јер, како су истакли, немају намеру да коментаришу незваничне најаве. Од коментара се уздржала и Народна банка Србије.

Професор Ђорђе Ђукић такође смата да је реч о демонстрацији силе и да је пријем Косова, због начина гласања, вероватно завршено питање.

– Међутим, све су прилике да ће јачање Кине као светске финансијске силе отворити питање архитектуре међународних финансијских институција и апсолутне доминације великих земаља – каже Ђукић.

Осим што овоме треба оштро да се супротстави, држава Србија би можда требало да покрене и питање деобног биланса. Јер, наша земља плаћа косовски дуг који, према прошлогодишњим подацима, износи 1,264 милијарде долара, а до сада је сервисирано око 330 милиона долара. Такође, Србија има врло вредну имовину на Косову и то питање никако не сме остати нерешено, упозорава наш саговорник.

Међутим, Борис Беговић, као неко ко је учествовао у преговорима око статуса Косова, истиче да се кад је поменути дуг у питању уласком Косова у ММФ ништа неће променити.

– Србија ће наставити да враћа косовски дуг, јер да би се десило супротно мора да постоји сагласност све три стране, односно, и наше земље и Косова и ММФ-а – каже Беговић.

Он је и раније, приликом иницијатива да Србија престане да плаћа косовски дуг објашњавао како би то било потпуно контрапродуктивно и у супротности са дипломатским напорима земље да очува суверенитет. Јер, то што неке друге државе крше међународно право не даје за право Србији да она то чини.

– У случају наше једностране одлуке да престанемо с плаћањем косовског дуга, последице за нас би биле велике, урушавање кредитног рејтинга земље пре свега – објашњавао је Беговић у ранијим изјавама.

Приликом преговора у Бечу један наш захтев по питању косовског дуга је уважен као разборит, а то је да се Србији, када се нађе коначно решење за дуг, врати цео износ који је Србија сервисирала од периода када није имала фискалну власт над том територијом, истиче Беговић. – Тражили смо и камату, као да смо та средства имали и пласирали их као девизне резерве. По мом виђењу, у преговору с међународним институцијама, постоје две могућности. Једна да се дуг пребаци на Косово, а друга да се Косово врати под фискални суверенитет Србије.

А. Николић

-----------------------------------------------------

Глигоров: Свршена ствар

Улазак Космета у ММФ за Владимира Глигорова из Бечког института за међународне економске институције је потпуно очекиван. Јер, како каже, и ММФ и Светска банка имају значајне обавезе на Космету и чланство ће олакшати њихово извршавање.

– Тако би требало схватити ту одлуку. Биће лакше да се обезбеде средства за одржање макроекономске стабилности и за улагања у инфраструктуру и друге секторе где је Светска банка обично активна. Такође, ове ће међународне финансијске организације имати већи и легитимнији утицај на владу, јер ће њихов однос бити формализован на уобичајен начин – објашњава Глигоров.

-----------------------------------------------------

Динкић: Са Србије скинут баласт тежак милијарду долара

Крагујевац – Србија није могла да спречи учлањење Косова у ММФ и поред напора који су уложили гувернер Јелашић, премијер Цветковић и министар Јеремић – изјавио је министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић након свечане седнице Скупштине града Крагујевца. Имајући у виду начин гласања у ММФ-у, министар Динкић је у изјави за „Политику” рекао да наша држава „није могла да заустави тај процес”.

– Одлуке у ММФ-у се не доносе на основу броја чланица, односно оних који гласају за и против, већ на темељу ставова богатијих земаља. Њихови гласови претежу – објаснио је Динкић.

Динкић је, међутим, напоменуо да „учлањењем у ММФ Косово није добило државност” и нагласио да једна земља државност стиче тек приступањем Уједињеним нацијама. Он је поручио и да ће Косово на том путу „бити заустављено уз помоћ две важне светске силе, чланице Савета безбедности”.

– Русија и Кина ће ставити вето уколико приступ Косова УН уопште буде био на дневном реду – рекао је Динкић и навео да учлањењем у ММФ Косово „није остварило никакву политичку корист”.

Што се тиче економског аспекта, Динкић је рекао да ће Косово од сада морати само да отплаћује дугове, те да је са Србије „скинут баласт тежак милијарду долара”. Наша држава, објаснио је министар економије, већ десет година не убира порез са територије своје јужне покрајине.

Б. К.