Цвеће у тањиру

Цветна кухиња се користила још у доба старог Рима, а у културама Кине, Блиског истока и Индије и данас је саставни део исхране. Иако се поново вратила у моду за време краљице Викторије, данас се мирисно цвеће неизоставно налази у кухињама престижних ресторана и домаћица које су спремне за иновације.

Можда нисте знали да је броколи заправо цвет, а зачин шафран је део цвета. Тајна баратања цвећем у кухињи је управо у једноставности. Цветови су сами по себи или интензивних или благих карактеристика, од којих ни једна не подноси компликована јела. Веома је битно имати на уму чињеницу да није све цвеће јестиво. Напротив, неки цветови су врло отровни. Неки од њих су нарцис, олеандер, пустикара, рододендрон, ђурђевак, вистерија. Веома је важно да се добро распитате о биљци коју сте одлучили да сервирате себи и укућанима. Исто тако, важно је да биљка није обрађивана пестицидима и другим хемикалијама. Ако имате свој врт, то ћете сами најбоље знати. Од обичног баштенског цвећа око 100 врста је јестиво и веома укусно.

Цветови се беру док су потпуно отворени, у сенци или хладу, без росе. Пошто су цветови обично пуни полена, честе су алергијске реакције, па се препоручује уклањање прашника и тучка. Неко цвеће има и одређен садржај витамина Це и А, али није значајан извор витамина или минералних материја, готово да је без енергетске вредности.

Цветови се могу додавати у разна јела или мешати са салатама (свежи, сушени, кандирани), али могу бити и део рецепта за колаче, умаке, сирупе, чајеве и ароматизована пића. Неке цветне латице имају својство да пуштају боју, па се, на пример, мешањем са маслацем може добити намаз оригиналне боје.

Цвеће које се, осим у вази, може наћи и на тањиру јесте: јестиви тулипан, хризантема, цветови јабуке, лимуна, поморанџе, брескве, крушке, маслачак, гарденија, хибискус, црвени слез, јасмин, лаванда...

Невен: изазовне жуте боје, жестоког, горког укуса. Ставља се у супе, варива, пиринач (уместо шафрана).

Бундевин цвет: сладак, са укусом нектара, погодан је за поховање, користи се за прављење пита.

Каранфил: жестоког укуса, сличан каранфилићу.

Гладиола: врло благ цвет, има сличан укус као зелена салата, често се ставља у намазе и паштете.

Љиљан: многе врсте нису погодне за јело јер садрже алкалоиде. Биљка тзв. златног љиљана може се јести цела, латице су благе, а укус помало асоцира на кестен. Могу бити део салате или се пунити свежим сиром. Сушени љиљан је саставни део кинеске слатко-киселе супе.

Ружа: слатки укус пропорционалан је интензитету мириса. Пре јела одстрањују се доњи, бели делови латица, а лети је изврстан додатак освежавајућим пићима. Од руже се прави укусан џем.

Јоргован: богат цветни цитрусни укус. Кандирани цветови могу бити раскошан украс десертима, а комбинован с воћем, може да буде састојак у јогурту и фрапеу.

Љубичица: слатког укуса, добро се кандира. Користи се у салатама или као украс на десерту (кандирана).