Музеј руских кадета

Русију је после октобарске револуције 1917. напустило више од два милиона грађана, од којих су многи дошли у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Значајно уточиште руским избеглицама пружила је Бела Црква. У малу војвођанску варош је пристигло преко 2.000 Руса које су Белоцрквани срдачно прихватили и вратили им веру и наду у живот. Овде је између два светска рата био смештен Кримски кадетски корпус, који је касније, када се ујединио са Првим руским кадетским корпусом, добио име Кадетски корпус великог кнеза Константина Константиновића.

У кући Владимира и Валентине Кастељанов, потомака тих руских кадета, отворен је у Белој Цркви јединствен музеј – Спомен-соба руских кадета.

Славни корени

– Мој прадеда је био генерал-мајор, деда пуковник, а отац Николај је завршио Кадетски корпус у Владикавказу. Деда моје супруге Валентине, Трофимов, предавао је уметност Кримском кадетском корпусу у Полтави, а отац је био пуковник васпитач. Они су нам у наслеђе оставили пуно фотографија и предмета. Многе иконе и фотографије сам добио на поклон од некадашњих руских кадета. Зато сам одлучио да их сачувам од заборава – објашњава Владимир Кастељанов (70), грађевински инжењер, како је са супругом, са којом је у браку 47 година, дошао на идеју да отвори овај несвакидашњи музеј.

Зидове Спомен-собе украшава педесетак акварела које је насликао Иван Павловић Трофимов, Валентинин деда, док је са осталим избеглицама напуштао ратом захваћену Русију. Није знао да ли ће преживети, па је у жељи да за собом остави неки траг насликао свако место кроз које су пролазили. Прошао је кроз све страхоте и ужасе рата, али је сачувао уметничку душу и веру у лепоту живљења. О томе и сведоче бројне слике на којима су насликани најлепши предели Владикавказа, Константинопоља, Бакра, Стрништа...

– Деда је на овој дрвеној палици урезивао датуме и имена места кроз која је пролазио – са нескривеним дивљењем истиче наш домаћин, док показује штап, оригинално уметничко дело и веродостојан историјски запис кретања руских избеглица.

На зидовима Спомен-собе централно место заузимају мапе са обележеним путевима евакуације Кадетског корпуса. Испод њих су многобројне фотографије.

Темељи културе

У Музеју су изложене и многобројне фотографије ученица у љупким браон униформама украшеним белим кецељама. То су девојке које су похађале чувени „Девојачки марјански донски институт“. Ову средњу школу је, у периоду од 1920. до 1941. године, завршило више од 1.000 девојака.

(/slika2)– Седиште школе било је у парку, у згради ЈНА. У овом институту, познатом по широком образовању, учила се веронаука, српскохрватски, руски и француски језик. Из оронуле фасаде старог здања недавно је испливао некадашњи натпис – открива наш саговорник.

Већина избеглица била је из редова руске аристократије и интелектуалаца. Они су распламсали успавани духовни и културни живот Беле Цркве: својим прилозима подигли су Руску цркву 1930. године, а на сачуваном плакату од 6. децембра 1940. најава је приредбе поводом празника Кадетског корпуса, на којој „учествују хор, дувачки оркестар и оркестар балалајки“.

Најстарији Белоцрквани се са сетом сећају руских балетских представа у позоришту „Бург“, песничких вечери и променадног концерта, недељом у парку варошице.

Јула прошле године Белу Цркву су посетили млади кадети из Краснојарске области, како би помогли у сређивању запуштеног гробља на коме је сахрањено 650 Руса, а међу њима 19 генерала. Млади кадети су одржали променадни концерт у парку. Старији Белоцрквани су тако евоцирали успомене на прохујала времена, прилазили су са сузама у очима дечацима и причали им о некадашњим приредбама и концертима који су одржавали њихови славни претходници.

У музеју су и бројне књиге са печатима разних кадетских корпуса из царске Русије, иконе, кованице... Најстарија књига, уџбеник историје, датира из 1886. године. Ту су и верске књиге, затим, разно ордење (и оно које је добио Кастељанов), па бодеж, такозвани „кинжал“ из 1900. године, једина успомена од оца Николаја.

Чувари традиције

Сваке четири године окупљају се у Русији кадети који су завршили Руски кадетски корпус у периоду од 1922 до 1944. Прошле године окупило их се 35. Дошли су из Бразила, Венецуеле, Аргентине, Канаде, САД, Аустралије, Француске, а једини гост из Србије био је Владимир Кастељанов. Поред ордена, добио је сувенир – тањир са палетама садашњих кадетских корпуса.

– Некадашњи кадети су се окупили око мене. Занимљиво је да су се распитивали да ли још постоји посластичарница „Могош“ у којој се некада давно, када су били млади, продавао најбољи сладолед у Белој Цркви – уз осмех прича наш домаћин.

Недавно му је у Вашингтону додељено још једно признање, орден у знак захвалности за очување традиције руских кадета.

Из куће – музеја посетиоци одлазе богатији за утиске и знање које ниједан уџбеник не може дати. О томе сведочи и књига утисака. „Руски кадети из целог света и њихови потомци захвални су вам за очување историје руских кадета и њихових огњишта”, записао је Глед Вешински, некадашњи директор Руског дома у Београду, чији је отац такође био кадет чувеног Руског корпуса у Белој Цркви.

Сузана Маринковић

-------------------------------------------------------------------------

„Зверијада“

У Спомен-соби велику пажњу привлачи књига необичног наслова, писана мастилом – „Зверијада“. У њој су руски кадети генерација од 1927. до 1929. године у стиху и прози описивали догодовштине из школских клупа, хвалили омиљене професоре, али и критиковали и исмевали оне омражене које су називали „звери“. По њима је књига и добила име. Након матуре, тачно у поноћ, свршени кадети тајно су предавали књигу новој генерацији да је чува и допуњује. „Зверијада“ је дуго била брижљиво чувана тајна. Касније је овај симпатичан обичај руских кадета прерастао у традицију.