Muzej ruskih kadeta

Rusiju je posle oktobarske revolucije 1917. napustilo više od dva miliona građana, od kojih su mnogi došli u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Značajno utočište ruskim izbeglicama pružila je Bela Crkva. U malu vojvođansku varoš je pristiglo preko 2.000 Rusa koje su Belocrkvani srdačno prihvatili i vratili im veru i nadu u život. Ovde je između dva svetska rata bio smešten Krimski kadetski korpus, koji je kasnije, kada se ujedinio sa Prvim ruskim kadetskim korpusom, dobio ime Kadetski korpus velikog kneza Konstantina Konstantinovića.

U kući Vladimira i Valentine Kasteljanov, potomaka tih ruskih kadeta, otvoren je u Beloj Crkvi jedinstven muzej – Spomen-soba ruskih kadeta.

Slavni koreni

– Moj pradeda je bio general-major, deda pukovnik, a otac Nikolaj je završio Kadetski korpus u Vladikavkazu. Deda moje supruge Valentine, Trofimov, predavao je umetnost Krimskom kadetskom korpusu u Poltavi, a otac je bio pukovnik vaspitač. Oni su nam u nasleđe ostavili puno fotografija i predmeta. Mnoge ikone i fotografije sam dobio na poklon od nekadašnjih ruskih kadeta. Zato sam odlučio da ih sačuvam od zaborava – objašnjava Vladimir Kasteljanov (70), građevinski inženjer, kako je sa suprugom, sa kojom je u braku 47 godina, došao na ideju da otvori ovaj nesvakidašnji muzej.

Zidove Spomen-sobe ukrašava pedesetak akvarela koje je naslikao Ivan Pavlović Trofimov, Valentinin deda, dok je sa ostalim izbeglicama napuštao ratom zahvaćenu Rusiju. Nije znao da li će preživeti, pa je u želji da za sobom ostavi neki trag naslikao svako mesto kroz koje su prolazili. Prošao je kroz sve strahote i užase rata, ali je sačuvao umetničku dušu i veru u lepotu življenja. O tome i svedoče brojne slike na kojima su naslikani najlepši predeli Vladikavkaza, Konstantinopolja, Bakra, Strništa...

– Deda je na ovoj drvenoj palici urezivao datume i imena mesta kroz koja je prolazio – sa neskrivenim divljenjem ističe naš domaćin, dok pokazuje štap, originalno umetničko delo i verodostojan istorijski zapis kretanja ruskih izbeglica.

Na zidovima Spomen-sobe centralno mesto zauzimaju mape sa obeleženim putevima evakuacije Kadetskog korpusa. Ispod njih su mnogobrojne fotografije.

Temelji kulture

U Muzeju su izložene i mnogobrojne fotografije učenica u ljupkim braon uniformama ukrašenim belim keceljama. To su devojke koje su pohađale čuveni „Devojački marjanski donski institut“. Ovu srednju školu je, u periodu od 1920. do 1941. godine, završilo više od 1.000 devojaka.

(/slika2)– Sedište škole bilo je u parku, u zgradi JNA. U ovom institutu, poznatom po širokom obrazovanju, učila se veronauka, srpskohrvatski, ruski i francuski jezik. Iz oronule fasade starog zdanja nedavno je isplivao nekadašnji natpis – otkriva naš sagovornik.

Većina izbeglica bila je iz redova ruske aristokratije i intelektualaca. Oni su rasplamsali uspavani duhovni i kulturni život Bele Crkve: svojim prilozima podigli su Rusku crkvu 1930. godine, a na sačuvanom plakatu od 6. decembra 1940. najava je priredbe povodom praznika Kadetskog korpusa, na kojoj „učestvuju hor, duvački orkestar i orkestar balalajki“.

Najstariji Belocrkvani se sa setom sećaju ruskih baletskih predstava u pozorištu „Burg“, pesničkih večeri i promenadnog koncerta, nedeljom u parku varošice.

Jula prošle godine Belu Crkvu su posetili mladi kadeti iz Krasnojarske oblasti, kako bi pomogli u sređivanju zapuštenog groblja na kome je sahranjeno 650 Rusa, a među njima 19 generala. Mladi kadeti su održali promenadni koncert u parku. Stariji Belocrkvani su tako evocirali uspomene na prohujala vremena, prilazili su sa suzama u očima dečacima i pričali im o nekadašnjim priredbama i koncertima koji su održavali njihovi slavni prethodnici.

U muzeju su i brojne knjige sa pečatima raznih kadetskih korpusa iz carske Rusije, ikone, kovanice... Najstarija knjiga, udžbenik istorije, datira iz 1886. godine. Tu su i verske knjige, zatim, razno ordenje (i ono koje je dobio Kasteljanov), pa bodež, takozvani „kinžal“ iz 1900. godine, jedina uspomena od oca Nikolaja.

Čuvari tradicije

Svake četiri godine okupljaju se u Rusiji kadeti koji su završili Ruski kadetski korpus u periodu od 1922 do 1944. Prošle godine okupilo ih se 35. Došli su iz Brazila, Venecuele, Argentine, Kanade, SAD, Australije, Francuske, a jedini gost iz Srbije bio je Vladimir Kasteljanov. Pored ordena, dobio je suvenir – tanjir sa paletama sadašnjih kadetskih korpusa.

– Nekadašnji kadeti su se okupili oko mene. Zanimljivo je da su se raspitivali da li još postoji poslastičarnica „Mogoš“ u kojoj se nekada davno, kada su bili mladi, prodavao najbolji sladoled u Beloj Crkvi – uz osmeh priča naš domaćin.

Nedavno mu je u Vašingtonu dodeljeno još jedno priznanje, orden u znak zahvalnosti za očuvanje tradicije ruskih kadeta.

Iz kuće – muzeja posetioci odlaze bogatiji za utiske i znanje koje nijedan udžbenik ne može dati. O tome svedoči i knjiga utisaka. „Ruski kadeti iz celog sveta i njihovi potomci zahvalni su vam za očuvanje istorije ruskih kadeta i njihovih ognjišta”, zapisao je Gled Vešinski, nekadašnji direktor Ruskog doma u Beogradu, čiji je otac takođe bio kadet čuvenog Ruskog korpusa u Beloj Crkvi.

Suzana Marinković

-------------------------------------------------------------------------

„Zverijada“

U Spomen-sobi veliku pažnju privlači knjiga neobičnog naslova, pisana mastilom – „Zverijada“. U njoj su ruski kadeti generacija od 1927. do 1929. godine u stihu i prozi opisivali dogodovštine iz školskih klupa, hvalili omiljene profesore, ali i kritikovali i ismevali one omražene koje su nazivali „zveri“. Po njima je knjiga i dobila ime. Nakon mature, tačno u ponoć, svršeni kadeti tajno su predavali knjigu novoj generaciji da je čuva i dopunjuje. „Zverijada“ je dugo bila brižljivo čuvana tajna. Kasnije je ovaj simpatičan običaj ruskih kadeta prerastao u tradiciju.