Позив сведоцима Дражиног погубљења

„Позивамо све грађане који су били сведоци погубљења Драгољуба Драже Михаиловића, начелника Главног штаба Југословенске војске у отаџбини, 17. јула 1946. године, њихове потомке и остале који су на било који начин дошли до информација о том догађају да се јаве Републичком јавном тужилаштву – Ђорђу Остојићу или Окружном тужилаштву у Београду – Љуби Ђорђевићу и саопште своја сазнања о томе”, рекао је Слободан Радовановић, републички јавни тужилац, на јучерашњој седници Државне комисије која треба да утврди релевантне чињенице у вези са тим збивањима.

Он је нагласио да после одлуке Владе Србије о скидању забране ћутања и скидања ознака строго поверљиво с постојећих докумената нема више ниједног озбиљног разлога за скривање тајне дуге 63 године.

– Држава је покровитељ овог пројекта, па сам и због тога убеђен да ћемо га ми из Комисије окончати на најбољи могућни начин – казао је Радовановић.

На јучерашњој седници представљени су и нови чланови Комисије. Поред постојећих Слободана Хомена, Слободана Радовановића, Загорке Доловац, Миладина Гавриловића, Миладина Милошевића, Момчила Павловића и Драгана Влаховића, ту су и професор др Драган Драшковић, редовни професор Медицинског факултета у Новом Саду и специјалиста судске медицине, Александар Чотрић, председник Републичке асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета, Коста Николић, виши научни сарадник Института за савремену историју у Београду, Бојан Димитријевић, научни сарадник из истог института, и Новица Стевановић, пуковник Војске Србије у пензији.

Чланови Комисије имају задатак да за следеће виђење припреме писане информације о до сада прикупљеним подацима, било да је реч о архивској грађи, било казивањима људи који су на било који начин дошли до података о погубљењу првог човека Равногорског покрета. Такође је договорено да се затражи помоћ челних људи државних безбедоносних установа у тражењу необјављене архивске грађе не би ли се и међу тим папирима пронашла драгоцена документа о начину и месту погубљења генерала Михаиловића.

Уз изражену бојазан (Александар Чотрић) да људи из ових кућа немају потпуна сазнања шта се све налази у несређеној грађи, историчар Коста Николић је предложио да им се понуди свесрдна помоћ, рекавши да су „историчари спремни да раде дан и ноћ по архивским одајама док не пронађу писане трагове”.