Шпијунска исправка

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 5. новембра – У речнику шефа Беле куће као да не постоји реч "повлачење". Потврђено је то и јуче кад је, коментаришући извештај америчких обавештајаца да је Техеран "замрзао" програм за прављење атомске бомбе, Џорџ Буш истакао да не повлачи своје раније тврдње да Техеран остаје "опасан".
Није испољио, наставља се у запажању репортера Си-Ен-Ена, ни трунку спремности да призна да је претходно омануо у проценама нуклеарног курса земље коју је поодавно сврстао у "осовину зла". На одступање од својих убеђења није га нагнало ни то што су овдашњи шпијуни најновијим рапортом показали да су "смогли снаге" за исправку, да битно коригују своје процене и практично оповргну оно што су донедавно тврдили.

У извештају из 2005. тврдили су да је Иран решен да створи нуклеарни арсенал, подсећа се, да би сада констатовали како је Иран још 2003. обуставио рад на таквом пројекту. Ондашњи шефови Националних обавештајних процена (НИЕ), које произлазе из обједињеног приступа свих 16 шпијунских агенција САД, настоје да се оправдају објашњењем да "нису починили грешку већ да су налаз донели на основу расположивих података, који су се испоставили као недовољни"…

У међувремену је, констатују "Вашингтон пост" и "Њујорк тајмс", побољшан шпијунски рад: скупљено је више уверљивих информација – непосредним ангажманом људства, сателитским пресретањем комуникација, увидом у поверљиве компјутерске садржаје. Још важнија од тога била је, како се наглашава – промена у приступу прибављеном материјалу. Уместо једномишљеништва, обавезујуће сагласности као на кружоцима, нови шеф свих обавештајних служби – адмирал Мајкл Меконел – затражио је, наводи се, изношење оцена без устручавања и тежње да буду "у складу" и да није мана ако се каже да се не зна одговор на неки изазов. "Не зна се" је нови израз у раду НИЕ, преноси "Пост" исказ једног од састављача новог шпијунског извештаја. Охрабрују се различита мишљења, додаје "Тајмс".

Допуштање задуженима да "се све сазна", да укажу како се "нешто не зна" и да је вредна чињеница и оно што остаје непознато, променило је не само методологију и атмосферу ("низ длаку") него и допринело да се постигну реалнији налази. У време кад се властима замера да "местимично губе контакт са стварношћу", додатно је важно то што, сугеришу аналитичари, они који политичарима дају "вишак информација" сада ту поверљивост више заснивају на поштовању стварности, иако она остаје делимично и противречна и недокучива.

Фрапантно је, како се управо открива, да су ЦИА и сличне агенције задржале олакост у опредељивању о стратешким кретањима, чак и после утврђене грешке у тврдњи да Ирак поседује оружје за масовно уништавање, а што је довело и до рата и до глобалног политичког потреса који још траје. Две године по испостављању "ирачке омашке" обавештајна мрежа је, указује се, поново застранила тврдећи да је Иран решен да произведе атомску бомбу, због чега су му изречене санкције и УН и посебно САД, па остаје питање – какав би тек светски лом настао да је, с неоснованим проценама, поведен још један велики рат?

Овдашњи аналитичари листом слуте да су најновијим рапортом обавештајне службе показале да су извукле поуке из грешке почињене с Ираком. Уједно се коментатори слажу с Бушом, само донекле – залажу се за мере које ће одвратити Иран од "могућне обнове програма за нуклеарно наоружање", али налазе да је пут ка томе – директан дијалог Вашингтона с Техераном, при чему неки указују на то да такав разговор треба да почне без условљавања да се Иран претходно "уверљиво" одрекне амбиција да постане нуклеарно наоружана сила.