Победници и губитници

Стварност, историја и политичка ситуација могу понекад да утичу на значај и суштину музејских збирки, о чему сведочи и изложба скулптура познатих уметника, под интригантним називом „О херојима и победницима, жртвама и губитницима…”. Она ће бити отворена у понедељак 11. маја у 13 часова у Историјском музеју Србије (Трг Николе Пашића 11). Публика ће моћи до краја јуна да види осамдесетак скулптура, биста, рељефа, фигурина, посмртних маски израђених у гипсу, бронзи, теракоти, дрвету… из збирки Историјског музеја Србије, који истовремено ових дана објављује и каталог збирке скулптура, једне од 24 постојеће збирке у овој установи. Међу ауторима изложених скулптура су дела Антуна Аугустинчића, Стевана Боднарова, Рудолфа Валдеца, Ангелине Гаталице, Остоје Балканског, Оље Ивањицки, Ота Лога, Ивана Кршинића, Руже Мештровић Клајн, Петра Палавичинија, Томе Росандића, Љубинке Граси, Петра Убавкића и других уметника.

Ауторски тим ове поставке, који чине Тијана Јовановић Чешка, кустос, Марина Докмановић, архитекта, задужена за дизајн, и Ана Столић, координатор и директорка музеја, скулптуре је поделио у пет група: „Хероји и победници”, „Жртве и губитници”, „Владари”, „Ствараоци”, „Од догађаја до симбола”. Поставка ће покренути низ питања, између осталих: Ко су хероји, победници, а ко жртве и губитници наше историје? Да ли неки владари, политичари, ствараоци и жртве живе вечно зато што су задужили свој народ и земљу или су, као други, потонули у заборав због тога што је неко после њих одлучивао о њиховом доприносу у историји? Ко је заслужио бисту, скулптуру, рељеф и место у музејској збирци? Да ли историју стварно пишу (само) победници и да ли победник може да буде у исто време жртва и губитник?

Занимљиво је да се поједине личности налазе истовремено у групама „Победници и хероји” и „Жртве и губитници”, као на пример Карађорђе, биста Јосипа Броза Тита је у групи победника, а бисте Зорана Ђинђића су истовремено у групама „Ствараоци” и „Жртве и губитници”. Међу „Владарима” је краљица Наталија, али је она истовремено и жртва. Како истиче ауторска екипа, у изложбу, која обухвата 19. и 20. век, уврштене су само оне бисте познатих личности које музеј има у својој збирци и зато нема на њој много других важних историјских личности. Овде ће публика моћи да види посмртне маске Милоша Обреновића, Бориса Кидрича и Николе Пашића, коју је радио чувени вајар Ђорђе Јовановић. Поента груписања познатих личности није у томе да изложба да одговоре, већ да отвори многа питања.

Концепт поставке је у томе да се изложена дела прикажу у контексту времена кад су настајала, откупљена или поклоњена, а уједно је то покушај да се одреде њихове историјске, идеолошке, политичке, пропагандне, културне функције и уметнички значај.

За разлику од других изложби где се чује углавном реч критичара, овде ће публика имати прилику да изнесе своје мишљење о томе ко су хероји, победници, ствараоци, жртве и губитници српске историје, односно којој категорији припадају поједине историјске личности, попут кнеза Милоша Обреновића, краљице Наталије, Николе Пашића, краља Александра Карађорђевића, Јосипа Броза Тита, Николе Тесле, Зорана Ђинђића. То ће моћи да учине у електронској форми на компјутеру који ће бити у изложбеном простору, а по завршетку изложбе биће направљена листа значајних личности коју је формирала публика и тако показала шта у ствари мисли.

Ова збирка скулптура почела је да се формира од оснивања Историјског музеја Србије 1963. године. Од тада до данас променило се много тога. Некадашње хероје и великане сменили су други. Све је то утицало на састав колекције, односно на врсту скулптура, теме, заступљеност историјских личности у њој и на представе о историјским догађајима.