Милијарда на почек

Предузимљиви који су се сада понадали да ће, захваљујући недавно потписаном "споразуму од милијарду евра" са Европском унијом, моћи веома брзо и лако да остваре своје замисли мораће, ипак, да сачекају барем годину-две. Средства из новог Инструмента за претприступну помоћ ЕУ (до 2011.) која су намењена за ову годину почињу да стижу тек крајем следеће године (на већ утаначене адресе), а сума за следећу годину биће доступна Србији тек 2009. Од Огњена Мирића, координатора за фондове ЕУ, у кабинету потпредседника Владе Србије Божидара Ђелића, сазнајемо да ће први пројекат из програма ИПА бити из области образовања.

– Факултети ће, вероватно, у марту 2008. моћи да конкуришу за добијање стипендија из два европска програма – Еразмус мундус и Темпус, који студентима отварају врата бесплатних постдипломских студија на неком од европских универзитета– каже Мирић.

Предлоге пројеката који иду на конто наредне, 2008. године, надлежна министарства треба да доставе Европској комисији до краја фебруара, а спискови евентуалних корисника тог дела европске касе, умногоме су већ састављени у овдашњим државним институцијама.

За поменуте, предузимљиве грађане та чињеница не представља препреку будући да се у првој фази, тзв. фази програмирања са европским експертима разговара начелно о областима у којима ће бити коришћен новац. При том, унапред се зна да Србија, као потенцијални кандидат за чланство у ЕУ, може да добије помоћ из само два фонда новог програма ИПА – за изградњу институција и за прекограничну сарадњу.

Тек касније, уследиће тзв. фаза спровођења, у којој се, у случајевима где су предвиђена посебна бесповратна средства намењена развоју одређених области, као што су: локална самоуправа и развојне агенције, невладине организације и медији, прикупљају пројекти заинтересованих за берићет из Брисела. Пристигли предлози се, потом, детаљно "чешљају" у Делегацији ЕК, у Београду, где ће, иначе, бити образоване и посебне комисије за оцењивање пројеката, у чијем саставу ће бити и представници наших министарстава.

Потпредседник владе Божидар Ђелић је, на конференцији за новинаре, уприличеној после потписивања споразума о коришћењу средстава из програма ИПА, обећао да ће додељивање и трошење бити транспарентно, као и да ће бити организована кампања по градовима Србије у оквиру које ће се грађани упознати како да конкуришу са својим пројектима за ова средства.

Кад је реч о предузећима и овој петогодишњој донацији, наша предузећа неће, како каже Мирић, предлагати своје идеје, већ ће се пријављивати на расписани тендер, рецимо, за набавку неке опреме.

– Интересовање за средства из европских фондова и до сада је било изузетно велико, а посебно за програме прекограничне сарадње са земљама чланицама или кандидатима за чланство у ЕУ – истиче Мирјана Ножић, шеф одсека за прекограничну сарадњу у Министарству финансија. Она тврди да је за ову врсту пројеката, редовно, било "двоструко више пријава него што је било расположивих средстава".

Од 2001. године до сада Србија је из ЕУ добијала помоћ на основу програма Кардс (укупно 1,4 милијарде евра). Мањи део овог новца, почев од 2004. године, издвајан је и за програме прекограничне сарадње у просеку око два милиона евра годишње за сваку од граница отворених за сарадњу – мађарску, румунску и бугарску.

Из средстава намењених за финансирање пројеката прекограничне сарадње плаћена је, рецимо, реконструкција зоолошког врта у Суботици и изградња бициклистичке стазе у Сомбору, изградња стаза у парку природе Лудош, набавка модерне опреме за обуку ђака у школама, сертификати за ученике угоститељске школе за ХСПП стандарде, обнова дома културе у Малом Иђошу...

Упоредо са коришћењем новог програма ИПА, крећу и нови програми прекограничне сарадње, (чија појединачна вредност неће, иначе, бити већа од 300.000 евра). Поред сарадње са Мађарском, Румунијом и Бугарском, која је и до сада постојала, од 2007. први пут биће успостављена и прекогранична сарадња са Хрватском, БиХ и са Црном Гором.

Наша саговорница наглашава да пријаве морају да буду из непрофитног сектора – општина, школа, универзитета, научних института, спортских клубова, различитих асоцијација и невладиних организација... Неопходно је и да предлагачи имају партнера са друге стране границе, као и да обезбеде сопствено учешће, које је досад било десет процената, а од ове године 15 одсто.

Упућени, иначе, тврде да кроз "филтер" ЕК пролазе, пре свега, предлози који се поклапају са циљевима ЕУ интеграција. А, да није важно само добити европски новац, већ и знати како са њим даље показују сликовити примери изнети на скупу о коришћењу фондова ЕУ одржаном летос у Београду.

Тада је речено да су Грци од сваког милиона евра европског новца успели да изграде трећину сваког километра аутопута, Португалци су са истом сумом градили и по пола километра, а Шпанци чак и више од једног километра. Ови резултати зависе пре свега од умећа коришћења средстава из ЕУ.

У догледно време, европским новцем неће, нажалост, бити обнављани путеви у Србији. Али, ето прилике да се, у међувремену, надлежни распитају како је Шпанцима пошло за руком да остваре поменути рекорд.

--------------------------------------------------------------------------

По години 200 милиона евра

Цео износ од милијарду евра помоћи из ИПА програма биће распоређен на пет година. За сваку годину мање-више двеста милиона евра.

За ову годину планиран је износ од 186,7 милиона евра, за 2008. предвиђено је 190,9, за 2009. 194,8, за 2010. 198,7 и за 2011. годину 202,9 милиона евра.