Стрељан јер је био посланик

Шабац – Окружни суд у Шапцу рехабилитовао је угледног лекара др Младена – Млађу Милошевића (рођеног 1897. године) из Богатића, кога су партизани убили 8. септембра 1941. године у селу Петковица због идеолошко-политичких разлога. Иако је био антифашиста, Милошевић је изведен пред стрељачки строј, јер је на изборима 1939. године био изабран за народног посланика у Скупштини Краљевине Југославије са листе ЈРЗ – Милан Стојадиновић.

Рехабилитацију др Младена Милошевића тражила је његова ћерка Вера Поповић из Београда. Она је навела да је њен отац за време Првог светског рата прешао Албанију, после чега је завршио Медицински факултет у Француској, а затим радио као лекар у Богатићу. Ту се оженио Радмилом Мојашевић, а у том браку имао је и ћерку Олгу (преминула 2004. године).

На почетку рата др Милошевић је мобилисан као војни лекар, а после капитулације поново је радио у Богатићу. Ујутро 4. септембра 1941. године, Младен и његова супруга Радмила (заједно са др Љубишом Симићем и школским надзорником Михајловићем) кренули су шинским колима у Шабац, са намером да посете своју децу која су била код Радмилине мајке.

Партизани су их зауставили на месту званом Битва, у селу Белотић. Др Младена Милошевића и др Љубишу Симића одвели су у Петковицу, а Радмилу Милошевић и школског надзорника пустили да наставе пут за Шабац. Четири дана касније Милошевић је стрељан заједно са још неколико цивила.

Смртну казну изрекао му је командир те партизанске јединице, о чему је сачувано сведочење каснијег логораша Орхана Чизмића (Документациони фонд канцеларије Специјалне полиције Управе града Београда, логор у Шапцу), који је у Петковици непосредно пуцао у доктора Младена Милошевића.

Одговор на питање зашто је убијен др Милошевић је у књизи Драгослава Пармаковића "Мачвански партизански одред", у којој се каже да су "прве акције одреда биле усмерене на разбијање и растројство апарата и органа старе власти, коју окупатор није растурио... Убијени су срески начелник и подначелник, а нешто касније су стрељана два бивша народна посланика, три полицијска писара, један порезник, један кмет и један деловођа".

Окружни суд у Шапцу је утврдио да се име др Младена Милошевића не налази у Фонду земаљске Комисије нити Архивској грађи државне Комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача. Констатовано је да је он "страдао као жртва прогона и насиља, из идеолошко политичких разлога, због тога што је био посланик и у народу цењен и поштован интелектуалац и лекар, антифашиста и антикомуниста".

Суд је такође прогласио ништавим одлуке о конфискацији имовине др Младена Милошевића у Богатићу и Сопоту, које су биле донете у јануару 1946. године.