Три деценије са директором Шојићем

Пожега – Пожежанин Никола Шојић остварио је вечни сан сваког српског руководиоца. На директорском месту у истој фирми опстао је целих 30 година. Дошао је на чело пожешке "Ливнице" у лето 1977, као младић, а ево га и сада, кад се пензији сасвим приближио, на том истом руководећем месту, у свом директорском кабинету. Као да су сви ломови минулих деценија, кадровски "резови" и промене система, далеко од "Ливнице", добре фирме са око 130 запослених, прохујали. О томе како му је ово пошло за руком, Шојић за наш лист каже:

– Увек сам се држао устаљених навика. Најпре, неговао сам поштен однос према радницима, сваког понаособ уважавао, уз настојања да плате буду добре и бољи услови рада, што су они увек разумели и вишеструко враћали. Поштовао сам у пословању сваког, и великог и малог купца. Фирма је у инвестиције улазила увек одмерено, без претераног кредитног задуживања и у складу са реалним могућностима. Ниједном за 30 протеклих година плате нису закасниле. Кад сам ступио на дужност биле су међу нижим у овој грани, а већ одавно су изнад просека државе и општине. Наравно, настојао сам и да не реметим односе са разним властима које су се мењале...

"Ливница" производи уметке за кочионе папуче за железницу, као и друге ливене производе, по чему је једина те врсте код нас. У тој великој држави проглашени су за ливницу са највећом продуктивношћу по запосленом раднику. Средином деведесетих ушла је у приватизацију, велики део акција припао је радницима, које су они, 2005, продали и прилично зарадили – од 3.000 до 28.000 евра. Већински власник постао је шабачки концерн "Фармаком МБ" Мирослава Богићевића (власник шабачке млекаре и потенцијални купац НИН-а), који је задржао Николу Шојића на месту директора предузећа.– После петог октобра било је појединачних прозивања и критика на мој рачун, у складу са тадашњим приликама – сећа се Шојић, током деведесетих члан Окружног руководства СПС-а, а од тада ван политичког живота. – Неки новодошли представници локалне власти хтели су да ме промене, али нису наишли на погодно тле. То је био највећи изазов у три деценије дугој директорској каријери. Такође, кад је нови већински власник дошао нисам био сигуран да ли ћу остати на овом месту, али добио сам његово пуно поверење.

Није само директор дуго на положају. Ни свог првог сарадника техничког директора Микана Павловића Шојић није променио пуне три деценије. А на свом месту је већ 13 година и његова секретарица Ана Радисављевић. Ево шта Микан Павловић каже о Шојићу:– Имали смо, истина, и ситнијих несугласица и сукоба, у интересу посла, али је све превазилажено. Данас је довољно само да се погледамо и знамо ко шта мисли. Он лагано решава проблеме, мотивише сараднике, уме с људима, уз осмех тражи излаз из тешкоћа – истиче Павловић.