Ђелић: Очекујем позитиван одговор Брамерца

Надам се да ће се у извештају главног хашког тужиoца Сержа Брамерца о сарадњи Србије са Хагом коначно наћи оне две дуго ишчекиване речи – „пуна сарадња” и да ће то бити основ за примену Споразума о стабилизацији и придруживању, казао је потпредседник владе Божидар Ђелић на отварању конференције „Ефекти интеграције у ЕУ”.

– Све наше расположиве капацитете поставили смо као циљ испуњавања овог захтева. Србија је досад урадила све што је било у њеној моћи. Ових дана покушавам, разговарајући са холандским парламентарцима, да их убедим да промене свој став да ће наставак процеса интеграције наше земље у ЕУ бити хапшење преостале двојице оптуженика – казао је Ђелић.

На скупу у „Сава центру” одржаном поводом Дана Европе, односно Дана победе над фашизмом, вицепремиjeр је изразио наду да ће све чланице ЕУ гласати за примену ССП-а и да ће се то десити што пре да би до краја године Србија доспела на белу шенгенску листу.

Према његовој оцени, Европска унија је наш највећи и најважнији економски партнер. У прилог томе говоре и подаци да са земљама из европске породице обавимо више од 50 одсто трговине, да је 80 одсто инвестиција (10 од укупно 13 милијарди евра) из еврозоне, 80 одсто активе банака, такође, потиче из истог географског подручја, а ЕУ је од 2000. године Србији доделила три милијарде долара бесповратне помоћи и тиме се сврстала у ред највећих донатора. Такође, око 80 одсто средстава издвојених за изградњу Коридора 10 долазе из Европе, а Ђелић је подсетио и на то да ће ускоро са Европском инвестиционом банком бити склопљен нови кредитни аранжман за мала и средња предузећа у износу од 250 милиона евра.

– Често су, па чак и од стручне јавности, у последње време могли да се чују коментари како је наша земља изгубила 300 милиона евра на име прихода од царина. Кад се погледају званични подаци то је свега пет милиона евра и та бројка мора да се упореди са уштедом коју су наши привредници од 2000. године остварили, откад у ЕУ извозе робу без царинских баријера. Она износи 35 милиона евра, што значи да је због примене ове одлуке Србија добила седам пута више него што је изгубила – израчунао је Ђелић.

Потпредседник владе је такође изразио наду да ће до краја године Савет министара и Европска комисија већ у јуну изнети свој став о визној либерализацији, а да ће до јесени извештај на ту тему бити послат Европском парламенту, који би требало до краја године да донесе коначан став о укидању виза за грађане Србије.

Жозеф Љоверас, шеф делегације Европске комисије у Србији, нагласио је да ће Србија, упркос кризи, наставити реформе.

– Глобални проблеми траже глобална решења. Сада се показало да нема изолованих економија и да једна држава не може сама да реши своје проблеме. Ефективан одговор на кризу су европске интеграција и европска солидарност.

Он је, такође, подсетио да је ЕУ, да би ублажила ефекте економске кризе, Србији доделила буџетску помоћ од 100 милиона евра из ИПА фондова (Инструмента за претприступну помоћ).

Горан Питић, председник Савета Факултета за економију, финансије и администрацију, који је и организовао јучерашњу конференцију, истакао је да очекују и мало већу флексибилност Европске уније.

– Без обзира на то што смо мала земља, имамо право да кажемо „требате нам”, јер смо урадили много тога. Економска криза је прилика да Србија још више утемељи значај процеса европске интеграције и да се код појединаца промовишу европске вредности и профилише став да се не ослањају на државну помоћ, већ само преузму иницијативу – казао је Питић и додао да посебну пажњу сада треба усмерити на појачавање  административних капацитета за оспособљавање државе за пријем у ЕУ.

Јер, како каже, влада је кренула у смањење јавне потрошње, али да јој предстоји озбиљан изазов да не смањи и административне капацитете за европске интеграције.