Зечевић: Нема озбиљне алтернативе уласку у ЕУ

„Србија нема озбиљну алтернативу уласку у Европску унију. Алтернативно спољнополитичко усмеравање Србије било би контрапродуктивно и у себи би садржало више замки и нелогичности”, каже Слободан Зечевић, професор права ЕУ на Европском универзитету.

Поводом неких мишљења у домаћој јавности о томе да нас Брисел заправо не жели, Зечевић каже да „недовољно дубоке институционалне реформе Уније и непостојање јединствене европске спољне политике доводе до тога да једна или две државе чланице (вероватно под утицајем САД) могу да блокирају вољу огромне већине чланица које желе да закључе ССП са Србијом”. Он сматра да „и политичари из ЕУ добро знају да би интегрисање Србије допринело политичкој стабилности и економском развоју југоисточне Европе као и Уније у целини”.

У недавној прошлости европски недовољно одређена спољна политика Србије довела је до трагичног кашњења на европском путу. „Не заборавимо да смо 2001. године сами промовисали концепт спорог приступања ЕУ и да су неки заступници тог пројекта још у врху државне администрације”, наводи Зечевић.

У одлуци ЕУ да укине визе грађанима Србије постоје, како објашњава, политички и демографско-економски разлози. У политичком смислу реч је о гесту добре воље према Србији, чијим грађанима Унија жели да покаже да нису у гету и да као и други грађани Европе могу да путују у државе чланице ЕУ.

Кад је реч о економском и демографском погледу, постоје, каже, развијене државе чланице које имају негативан прираштај становништва. Стога, „развијене чланице ЕУ свесно прихватају могућност доласка радне снаге из Србије у ближој будућности”. Та радна снага за њих је прихватљивија него она из Африке и Азије, која се теже интегрише у њихово друштво.

„С друге стране, уколико се Србија не буде економски развијала у довољној мери да задржи своју радну снагу, прети јој недостатак радника”, указује Зечевић и додаје да су за будући развој потребна средства. „Ако би се Србија определила да не улази у ЕУ, по којој би логици могла да тражи финансијску помоћ из европских претприступних фондова”, упитао је он.

Сликовит је пример Бугарске, која има око осам милиона становника (слично као наша земља), што иначе представља свега око 1,5 одсто од укупног становништва ЕУ. Бугарска у овом тренутку има једног члана Комисије и једног судију у Суду правде ЕУ, као и Немачка (82 милиона становника). Када се одлучује квалификованом већином у Савету министара, бугарски министар располаже са 10 гласова, а немачки са 29 од укупно 345 гласова свих министара држава чланица. Поред тога, Бугарска има и 18 посланика у Европском парламенту, а Немачка 99 од укупно 785. То значи да Бугари бирају једног посланика на 444.000 становника, док Немци имају једног посланика на 820.000 становника.

Без приступања ЕУ Србија не би имала никакав утицај ни на утврђивање њених спољнополитичких праваца деловања нити би учествовала у програмима будуће европске одбране, наглашава проф. Зечевић.

Наш саговорник посебно истиче да српској интеграцији у ЕУ могу да нашкоде непромишљени потези у области привреде. Примера ради до јуче смо нудили ЈАТ руским и индијским авио-компанијама, иако европски прописи налажу да у ЕУ право на слободно пружање авио-услуга имају компаније које су под контролом европских држава или њихових држављана. Поред тога, још деведесетих година смо уплатили аванс за куповину авиона европског произвођача Ербас, али су сукцесивна руководства ЈАТ-а после 2000. године упорно тражила да купе авионе у Канади и у Бразилу. Хрватска и Словенија радиле су управо супротно.

Биљана Чпајак