Академске песнице и отказ

Добри Стојановић, некадашњи професор Факултета примењених уметности (ФПУ) у Београду, већ шест година, како каже, чека задовољење правде. Пресавио је табак због сумњи да је на седници наставничког већа поменуте високообразовне установе, одржане 5. фебруара 2003. године, било нерегуларности због којих није изабран за ванредног професора.

Од 35 чланова овог факултетског тела, 19 је гласало да Стојановић буде изабран за ванредног професора за цртање и сликање, седам је било против, исто толико је било уздржано, док су два гласа била неважећа. Иако је имао право, како каже, Стојановићу није било дозвољено да гласа за себе. Због тога је, признаје, сматрао да је оштећен. На одлуку да не буде изабран за ванредног професора, Стојановић је поднео приговор Савету факултета, али је он одбијен.

– Декан Миланка Берберовић ме је позвала у канцеларију и усмено ми саопштила да ми радни однос престаје. Сматрајући да је гласање било нерегуларно, Првом општинском суду сам поднео тужбу против факултета. Првостепеном пресудом овог суда, тужба је одбијена, па сам Окружном суду уложио жалбу. И виши суд је донео исту одлуку, па сам од Врховног суда Србије затражио ревизију поступка. Одлуку још чекам – наводи Стојановић.

У пресуди коју је донео Први општински суд, а коју је потврдио Окружни суд, наводи се да је током првостепеног поступка утврђено да је Стојановић „радни однос засновао на одређено време, односно на пет година, и да је тај период истекао 25. новембра 2002. године, због чега је његов тужбени захтев неоснован”. Такође је наведено и да је утврђено да је гласање било регуларно као и да „факултет нема ниједно слободно радно место на које би Стојановић могао да буде распоређен без конкурса”.

Позадина читавог случаја, према Стојановићевим тврдњама, почиње још 2000. године, када је избио сукоб са колегом Мирком Огњановићем.

– Доцент Мирко Огњановић ме је 14. децембра 2000. године два пута ударио песницом. Због повреде покренут је дисциплински поступак и он је кажњен. С обзиром на то да сам био незадовољан казном, Управном одбору факултета сам уложио жалбу на решење о дисциплинском кажњавању Огњановића, захтевајући да се дисциплински поступак понови – објашњава Добри Стојановић.

Бранко Вујовић, тадашњи декан факултета, према Стојановићевим речима, приликом одмеравања казне Огњановићу није узео у обзир одредбу Закона о радним односима. Због одбијања приговора који је поднео на благо кажњавање Огњановића, Стојановић је написао жалбу и Управном одбору факултета, као другостепеном органу.

Због свега што му се тада догађало, некадашњи професор ФПУ се обраћао Министарству просвете и спорта, тадашњем министру Гаши Кнежевићу. Одговор, међутим, није добио. Одлучио је, каже, да се бори па се крајем априла 2001. године обратио и новом декану факултета Миланки Берберовић са молбом да се спроведе ревизија дисциплинског поступка. Поново је одбијен. Овога пута уз образложење са „одбор није надлежан за овај случај”. Стојановић и даље чека одлуку надлежних органа. Овога пута највеће судске инстанце у земљи.

М. Дерикоњић