Цане via Загреб

Одбрана из фотеље. Из даљине. Мсје Суботик, како му се у Швајцарској обраћају, из ексклузивног женевског хотела, „вија Хрватска” преко „Јутарњег листа” јавио је својој родбини на Убу да је – неправедно оптужен. Уз услов да то чују и остали који га знају, терете или бране, воле или мрзе.

Станко Суботић, познатији у српској добронамерној јавности као Цане, 95. на ранг-листи најбогатијих у источној Европи пољског издања „Форбса”, „тежак око 600 милиона долара”, објаснио је репортеру „Јутарњег” да је сит кампање против себе. И да је чист – пред богом и пред Србима. И не познаје никог од оних који му се приписују. Ни Сретена Јоцића ни Иву Пуканића, ни остале умешане у убиство овог последњег. Али – и да је уморан од негирања. Добио је на суду покојног Пуканића и „Национал” у коме га је овај оптуживао, чини му се, 18 пута. Суботић је преко свог адвокатског тима више пута закупљивао огласне просторе у српским дневним листовима и оповргавао оптужбе на свој рачун.

А ко га напада? Па навео је имена бившег министра полиције, бившег шефа БИА, бившег шефа кабинета бившег премијера и садашњег директора јавног ТВ сервиса Србије. На питање хрватског колеге ко је убио Пуканића, Суботић – иако га не познаје – тврди да је то урадио неко коме је овај остао дужан. Њему није. Платио је све судске казне.

У Русији је, према српској потерници, два месеца био притворен – и пуштен. Никада о потерници није обавештен, ни он ни његов тим адвоката, али неће да дође у Србију док му не јемче да ће се бранити са слободе.

Суботић није једини доказ да српске стреле-потернице изгледа имају мали домет. Није Агим Чеку, иако препознат и ухваћен, допремљен нама. Ни Тачи, ни Сулејман Селими. Није ни Звездан Терзић чак ни пронађен, а такође је под „одапетом” стрелом српског Интерпола. И он се недавно и од негде, из непосредног окружења јавно, српској јавности зарекао да неће да дође док не оду они који га мрзе. И Мирјана Марковић и Марко Милошевић повремено се јаве, што преко српских медија, што преко разних дојавника, да нису сигурни у своју сигурност. Па неће да дођу до даљег. Ту је и Богољуб, свима познат као Карић Мобтел. Па и Слободан Радуловић – кога би радници приватизованог „Це маркета” волели да виде и питају где су паре – преплануо, из далека тврди да га мрзе одређене структуре власти. И има таквих отуђених још.

Зато следи предлог припадницима српске власти. Препуцавање типа „они тамо, ми овде” ничему не води. Обећајте им да ће моћи да дају кауцију, положе паре, па да дођу овде, у Србију, и бране се на суду. Јер загребачки дневни лист и остали листови, наши или комшијски, нису и не могу да буду судница српског правосуђа.