Cane via Zagreb

Odbrana iz fotelje. Iz daljine. Msje Subotik, kako mu se u Švajcarskoj obraćaju, iz ekskluzivnog ženevskog hotela, „vija Hrvatska” preko „Jutarnjeg lista” javio je svojoj rodbini na Ubu da je – nepravedno optužen. Uz uslov da to čuju i ostali koji ga znaju, terete ili brane, vole ili mrze.

Stanko Subotić, poznatiji u srpskoj dobronamernoj javnosti kao Cane, 95. na rang-listi najbogatijih u istočnoj Evropi poljskog izdanja „Forbsa”, „težak oko 600 miliona dolara”, objasnio je reporteru „Jutarnjeg” da je sit kampanje protiv sebe. I da je čist – pred bogom i pred Srbima. I ne poznaje nikog od onih koji mu se pripisuju. Ni Sretena Jocića ni Ivu Pukanića, ni ostale umešane u ubistvo ovog poslednjeg. Ali – i da je umoran od negiranja. Dobio je na sudu pokojnog Pukanića i „Nacional” u kome ga je ovaj optuživao, čini mu se, 18 puta. Subotić je preko svog advokatskog tima više puta zakupljivao oglasne prostore u srpskim dnevnim listovima i opovrgavao optužbe na svoj račun.

A ko ga napada? Pa naveo je imena bivšeg ministra policije, bivšeg šefa BIA, bivšeg šefa kabineta bivšeg premijera i sadašnjeg direktora javnog TV servisa Srbije. Na pitanje hrvatskog kolege ko je ubio Pukanića, Subotić – iako ga ne poznaje – tvrdi da je to uradio neko kome je ovaj ostao dužan. Njemu nije. Platio je sve sudske kazne.

U Rusiji je, prema srpskoj poternici, dva meseca bio pritvoren – i pušten. Nikada o poternici nije obavešten, ni on ni njegov tim advokata, ali neće da dođe u Srbiju dok mu ne jemče da će se braniti sa slobode.

Subotić nije jedini dokaz da srpske strele-poternice izgleda imaju mali domet. Nije Agim Čeku, iako prepoznat i uhvaćen, dopremljen nama. Ni Tači, ni Sulejman Selimi. Nije ni Zvezdan Terzić čak ni pronađen, a takođe je pod „odapetom” strelom srpskog Interpola. I on se nedavno i od negde, iz neposrednog okruženja javno, srpskoj javnosti zarekao da neće da dođe dok ne odu oni koji ga mrze. I Mirjana Marković i Marko Milošević povremeno se jave, što preko srpskih medija, što preko raznih dojavnika, da nisu sigurni u svoju sigurnost. Pa neće da dođu do daljeg. Tu je i Bogoljub, svima poznat kao Karić Mobtel. Pa i Slobodan Radulović – koga bi radnici privatizovanog „Ce marketa” voleli da vide i pitaju gde su pare – preplanuo, iz daleka tvrdi da ga mrze određene strukture vlasti. I ima takvih otuđenih još.

Zato sledi predlog pripadnicima srpske vlasti. Prepucavanje tipa „oni tamo, mi ovde” ničemu ne vodi. Obećajte im da će moći da daju kauciju, polože pare, pa da dođu ovde, u Srbiju, i brane se na sudu. Jer zagrebački dnevni list i ostali listovi, naši ili komšijski, nisu i ne mogu da budu sudnica srpskog pravosuđa.