Парламент слаби, партије јачају

Последња скупштинска афера у вези са снимањем седнице на којој, како тврди опозиција, није било кворума, највише штете нанеће кредибилитету највишег законодавног тела у држави у које грађани ионако имају минимално поверење, тврде аналитичари и истраживачи. Као и сличне претходне, које су отваране у скупштинским клупама, и ова афера дискредитује све актере догађаја, па је тешко очекивати да ће било којој од партија донети или однети гласове.

Најпогубнија последица оваквих скупштинских епизода јесте слабљење и урушавање парламента и јачање партија, а самим тим и извршне власти која тако постаје јача од свог системског контролора, односно парламента. „Уместо да парламент контролише извршну власт, ми имамо потпуно обрнуту ситуацију. За то је крив систем који мора да се мења, за почетак пре свега променом изборног система”, каже Марко Благојевић, програмски директор Цесида.

Моћ се, наглашава и Зоран Стојиљковић, професор на Факултету политичких наука у Београду и члан Одбора Агенције за борбу против корупције, може контролисати само преко парламента. „Партије, свесно или несвесно, урушавају кредибилитет те институције. То неће донети никоме политичке поене и може само дестабилизовати све учеснике. Недавно сам гледао истраживања према којима српски парламент ужива поверење само пет одсто грађана”, упозорава Стојиљковић. Ове податке потврђује и Благојевић који каже да је „поверење грађана у скупштину једноцифрено” и да одавно, без обзира на околности, не достиже десет одсто.

Наши саговорници истичу да немају намеру да се баве питањем „шта је старије, кокошка или јаје”, да ли је посланик ДСС-а Милош Алигрудић неовлашћено снимао својом камером седницу или да ли је владајућа већина лажирала кворум приликом гласања, али се слажу да та ствар мора да добије епилог и да се рашчисти.

„Не знам да ли седница може да се снима камером или не, али знам да би рад свих органа требало да буде јаван. Овим питањем требало би да се позабаве и надлежни органи. Мора да се одговори и на то да ли је посланик смео да снима, али без обзира на то да ли је смео или није, мора да се испита да ли је на тој седници било кворума или није. Подједнако је важно и једно и друго”, сматра Благојевић.

Јавност, каже он, треба да буде обавештена о свим елементима овог случаја и „ова прича мора да добије епилог”. Благојевић подсећа да је до сада „свака афера била за једнократну употребу и ниједна није имала своје разрешење”.

Стојиљковић, такође, наглашава да свако од учесника има понешто да објасни. „И ови што су снимали, ако нису смели, и ови што нису седели где је требало да седе”, каже он. Стојиљковић додаје да се цела ствар може сагледати и у контексту све чешћих спекулација о могућим ванредним изборима. „Опозиција је једно време била у нокауту и сада покушава да се уједини и поентира захтевом за новим изборима”, закључује он.