"Европејцима"

Марко Видојковић је написао текст "Патриотама" ( "Политика" 30. новембар), у којем их учи шта је Србија, што ме је инспирисало да ја мало учим "Европејце". Што да не, одавно се зна да постоји барем и друга страна, да не кажемо екстрем.

Шта је Европа?

Европа је западно полуострво Азије (Данилевски). Део становника тог полуострва га је прогласио за посебни континент, касније и за центар света. Још касније је међу Србима и осталом буранијом свесно ширено мњење које изједначава Европску унију са Европом, иако постоје веома богате европске земље које и не помишљају на чланство у ЕУ. Ова заблуда је популарна међу Србима који желе "у Европу", иако су већ тамо.

Како је Европа полуострво Азије, кад она чини смисао нашег живота?

Лако: Европа је једини континент који нема јасне географске границе, па се на карти света јасно види као полуострво веће целине – Евроазије или само Азије. Полуострво, као рецимо Арабија. Приближна граница овог полуострва била би линија од Одре ка Јадранском мору, што је, занимљиво, била крајња граница руске континенталне империје. Урал није нека јасна граница, јер јасно не одваја две целине. Осим тога, стратези ЕУ (Друга Србија: "Европе") и не желе да се "шире" до Урала, односно то не сматрају реалним.

Јасно, то није толико битно, док има Европљана. А модерно је неговати идентитете које људи дају сами себи. То је чак захтев здравог разума. Нека свако буде оно што хоће. Али колико још има Европљана? Почетком 20. века становништво географске Европе чинило је петину светског становништва. Данас је то мање од десет одсто, при чему се убрзано мења структура тог становништва. Стара Европа одумире, а то што ће се становници нове Европе и даље сматрати Европом не мења ништа. Данашњи Египћани немају много заједничког с онима који су градили пирамиде. Вратићемо се на ово, питаћете ме још...

Да ли је Европа (за оне који нису из друге Србије: ЕУ) држава?

Наравно да није, а тешко да ће то икада бити. Французи и Холанђани су, драги моји "Европејци", одбили предлог устава који би припадао тој новој држави. Сада се још увек натежу око неког провизорног документа, мада је нацрт усвојен. Но, тај докуменат неће мењати чињеницу да "Европа нема своју адресу", како је давно рекао Кисинџер.

Да ли волимо Европу?

Не.

Како, бре, не?!?

Не волите ви Европу (за оне који нису друга Србија... ма знате већ...) него оно што очекујете да ћете од Европе добити. Како иначе објаснити слогу 70 одсто грађана (а било је 80) око уласка у ЕУ. По свакој статистичкој логици, добар број радикала је ту. Е, кад се постави питање да ли изручити Ратка Младића, тај проценат пада. Кад је питање Косово, пада још више. За улазак у НАТО мали је број грађана, а кажу неки – то ће нам такође бити услов. Или можда неће...

А колики би број био за Европу под условом да сместа добије отказ?! Јасно, многи ту и немају шта да изгубе, па су "радикалнији". Може им се. За такве је значајан и недостатак животног искуства, који се онда надомешта надама које су покупили из топлог родитељског дома. То су, дакле, оне генерације генетски модификованих самоуправљача, које капитализам доживљавају као нешто где се ради три недеље, упс... напорно ради, испоштујмо фразе Ђелића, Ђинђића и многих пре и после... па се онда до краја живота ужива у милионима.

Наравно, има и оних Европејаца с дна каце, којима је битан "систем вредности" за који мисле да је европски, односно тако се рекламирају.

Ма ти нас ложиш, волимо ми Европу више него оца и мајку!

То није толико тешко, пошто бисте и њих продали, само вама да буде добро. Онда није тешко схватити што бисте продавали туђег оца и мајку, децу, светиње, куће и окућнице... Туђе, јер ви српско не доживљавате као своје. Шта ви имате са Србима на Косову и Метохији, Србима у Српској или Црној Гори, сутра у Рашкој и Војводини!?

Како бисте се и оца и мајке отресли (наравно не брутално, постоје разни цивилизовани начини), али и децу схватате као терет, не треба се чудити "белој куги" међу Европејцима. Та куга се онда проширила и међу Србљем које је много више европско него што они са дна каце икада признају.

Ето, и сам кажеш да је "бела куга" наш проблем, што онда причаш о "белој куги" у Европи?

Зато што је овде тема Европа, односно оно чему стремите. Може се, наравно, говорити и о белој куги у Србији. Није ли она наступила упоредо с прихватањем европских вредности!? Жалите се на економске услове, а знате ли колико се некада сиромашно живело, па су се деца рађала!? Изгледа да што је неко еманципованији, то му се...