И селектор и тренер

Земунски велемајстор Бранко Дамљановић (48) није једини носилац највише титуле у улози селектора на овим просторима, али је вероватно најјачи по рејтингу. Донедавно први, сада пети на домаћој листи, као играч се опростио од репрезентације пре две године, доневши ту одлуку у току Европског првенства на Криту. Ове године обележава две деценије успешне игре у репрезентацији, најчешће на првој табли, новим почетком – у улози вође тима на Европском првенству у Новом Саду, од 21. октобра.

–Теорија је страховито напредовала током последње деценије информатичке експлозије. Чак и моје колеге већ причају о редефинисању шаховског талента, да се разумевање потискује у корист добре меморије и фанатичне марљивости. За мене је играње у репрезентацији било, пре свега, задовољство. Међутим, постојала је обавеза да будем потпуно спреман, а то више не могу да остварим. Не знам како ћу се навићи на нову улогу, јер ми је увек било теже да гледам, него да учествујем. Ипак, да се потајно не надам добром резултату, не бих се ни прихватао овог посла.

На чему се заснива та потајна нада?

– Пре две-три године репрезентација је стигла до дна. После распада СЦГ учињен је напор да се у однос према националном тиму унесе више пристојности и озбиљности, а млађи велемајстори су напредовали. Кандидати за државну селекцију су између 25 и 32 године, дакле, у најбољем играчком добу. Све су то квалитетне личности, а колики су им домети тек ћемо да утврдимо. Објективно, на европским првенствима је конкуренција јача него на олимпијадама, јер нема слабих ривала. Мени је важније да играју значајну улогу, макар на крају и покварили пласман, него да буде обрнуто, да срећно стигну до доброг резултата у финишу.

Какву стратегију припремате?

– Циљ ми је да се створи позитиван амбијент, да темпирамо форму, да буду релаксирани и спремни за само такмичење. За то су потребни одређени услови, јер хлеб професионалаца је тежак, они у истом периоду имају такмичења од којих живе. За јесен планирам припреме, индивидуалне и заједничке. Тренер ми није неопходан. Сматрам да сам могу боље да сагледам шта им недостаје и потрудићу се да им максимално помогнем у стручном смислу. Зато сам тражио да као помоћник селектора буде ангажован Јосип Ашик који би у техничким пословима заменио секунданта и допринео бољем представљању репрезентације у медијима. Мислим да је страшан пропуст био када прошле године, после одличних резултата у финишу Олимпијаде у Дрездену, није одржана конференција за медије где би ти успеси били адекватно представљени.

Да ли је разјашњено са колико тимова у октобру учествује Србија као домаћин и када ћете саопштити коначне саставе?

– По мојим сазнањима, правила Европске шаховске уније су измењена и ми у Новом Саду можемо да имамо само један тим, или два у случају непарног броја. То ће се знати почетком септембра и дотле нема потребе да се расправља о другом тиму. Коначан састав прве екипе, петорицу и прву резерву, саопштићу крајем јуна, а претходно желим да у току Купа разговарам са свим кандидатима. Циљ ми је да играју најбољи, али то морају и они да желе.

Као играч сте се упознали са финансијским тешкоћама у стварању буџета за репрезентацију. Како ћете са тим да се борите као селектор?

– Ја не могу тиме да се бавим. То је обавеза Шаховског савеза Србије и било би лепо да се такмичење у Новом Саду искористи са анимирање спонзора. Пре тога, треба да се ревидирају правилници о стипендијама, да оне буду усмерене на репрезентативце, а не, на пример, на екипне прваке државе као што је то сада. Ако репрезентативци не буду имали одговарајући статус, нећу моћи да им намећем било какве обавезе – закључио је нови селектор шахиста Србије Бранко Дамљановић.

Марјан Ковачевић