Грип изједначио Мексиканце и Американце

Од нашег дописника

Вашингтон 18. маја – Никад нећемо сазнати да ли су мере које смо предузели у Мексику биле претеране. Али знамо да је ово до сада највеће и јединствено искуство у спречавању ширења заразе. Тражили смо да више од сто милиона људи не излази из својих кућа. Историја епидемија и спроведених мера дописује се након много година. Још увек исписујемо шта се догодило 1918. Не кажем да ћемо да каснимо још деведесет година, али мислим да је још рано да се оцени да ли смо овога пута добро поступили.

Адолфо Мартинес Паломо, председник Научног савета Мексика, путујући по светским престоницама, објашњава потезе мексичке владе у вези са епидемијом која је у једном тренутку изазвала глобалну застрашеност. Молекуларни биолог по струци, Паломо је на место научног саветника владе и председника Фелипеа Калдерона ступио тек пре три године.

Ваља разликовати вирусну од информативне епидемије, брани се пред америчким новинарима који се сада питају да ли је аларм био превише јак. Ипак, председник Калдерон је у једном тренутку позвао грађане Мексика да не излазе из својих кућа „до даљњег”.

Такође оцењује да у информативној епидемији није довољно места дато науци, а да су изношене претеране прогнозе лаика. У Мексику болест је подстакла „здраву самокритику”. 

Мексички научник тврди да се још не може поуздано рећи одакле је дошао овај вирус, али „изгледа да су већ претходно уочени случајеви на неким од оних огромних мегафарми свиња у САД”.

Од прошлог понедељка деца у Мексику вратила су се у школе. Зар се не страхује од новог таласа?

Још нас није захватио тријумфализам, нисмо прогласили победу, али смо предузели све мере да сузбијемо епидемију. И ја сам забринут јер имам три унука у школском узрасту, каже Паломо.

Он додаје да је рано да се цео свет позове да слободно путује у Мексико. Саветује трудницама или оболелима од хроничних болести да сачекају пре него што одлуче да се упуте у земљу сомбрера. Али остали могу да летују у Мексику, без страха.

Палома такође тврди да је упозорење о опасном вирусу изашло из мексичког института две недеље пре него што су лабораторије из САД схватиле о чему се ради. То не значи да је здравство у Мексику положило испит. Јер велики број смртних случајева указује да оболелима није увек на време указивана лекарска помоћ.

Епидемија грипа у Мексику натерала је многе Американце на размишљање о повезаности између две земље. Некада је важило правило да кад Америка кине, Мексико оболи од прехладе. Сада би се могло рећи и супротно, Мексико је тек кашљуцнуо а вирус се распршио, не само по граничним државама већ и по целим САД. Уз ову констатацију „Њујорк тајмса” додаје се и мишљење садашњег професора латиноамеричких студија на Универзитету Њујорк Хорхеа Кастањеде. Некадашњи министар спољних послова указује да је заједнички живот два народа чињеница која више није питање избора у Вашингтону или Сијудад Мексику. То је наша судбина, без обзира на то одакле је епидемија потекла.

Земље на јужној полулопти америчког континента, међутим, тек страхују од епидемије ширих размера, јер тамо сезона грипа почиње заједно са јесењим данима.

З. Шуваковић