Губици НИС-а пет милијарди?

Ревизорска кућа КПМГ, која је добила задатак да прочешља лањске пословне књиге Нафтне индустрије Србије, завршила је највећи део свог посла и закључак доставила НИС-у, сазнаје „Политика” из извора блиских тој нафтној компанији.

По првим, незваничним информацијама, губици НИС-а су изгледа и виши од првобитно најављених 3,8 милијарди динара и иду и до пет милијарди динара, каже исти извор и додаје да се у сваком случају мора сачекати званичан папир који ће објаснити како је могуће да је по руској рачуници НИС губиташ, а по српској је остварио добит од око 2,3 милијарде динара.

Ревизорски извештај се ових дана додатно коригује и очекује се да ће се за викенд „у пару” знати конто НИС-а за 2008. годину, након чега ће бити и званично представљен на седници Управног одбора, заказаној за 29. мај, потврђује извор „Политике”.

Упитана да ли српски део Управног одбора има неку идеју шта да предузме уколико извештај КПМГ буде потврдио да је НИС негативно пословао, Даница Драшковић, члан УО НИС-а, каже за наш лист да се чланови још нису састали и да за сада нема става о том питању, те да за то треба питати чланове Демократске странке.

На констатацију да би сви чланови УО требало да су равноправни, Драшковићева каже да у Управном одбору НИС-а седе три члана Демократске странке.

Извор „Политике” верује да ће без обзира на ове овакве несугласице менаџмент, ресорни министар, српски и руски део УО наћи начин како да се цела ствар око завршног рачуна среди. Према његовом мишљењу, до различитих завршних рачуна је највероватније дошло због дивиденди.

Наиме, држава је као доскорашњи стопостотни власник НИС-а рачунала да ће дивиденде моћи да искористи тако што ће новац пребацити јавним предузећима која дугују НИС-у – „Србијагас”, „Путеви Србије”, Железница, „Јат”... али то по купопродајном уговору није могла.

Да је држава тим новцем „закрпила рупе” према НИС-у, српска страна би била у праву да је остварена добит од 2,3 милијарде динара.

У купопродајном уговору дословце пише да „од 25. јануара 2008. године до дана обављања трансфера није било исплата дивиденди”. Дакле, по том основу држава није имала право да дивидендама, односно надокнадом за своје власништво у НИС-у „пегла” дугове јавних предузећа. Није спорно да дивиденде припадају држави као стопостотном власнику, али је спорно што је хтела да их подели мимо договора и тако што ће опростити дугове својим предузећима. То је иначе била пракса до доласка новог већинског власника НИС-а.

Уколико дакле КПМГ потврди губитак НИС-а, „Гаспромњефт” ће тражити да му велики државни дужници плате дугове, а ако се ова јавна предузећа оглуше о то, цео случај може да иде и на суд.

Врло је важно, каже наш извор, и у каквом је стању ревизор затекао имовину НИС-а на крају 2008. године, будући да се руски партнер обавезао да преузима НИС са затеченим стањем на дан 31. 12. 2007. Имовина НИС-а не може за тих годину дана бити иста, али мора бити аналогна, изричит је овај извор.

Јасно је да се НИС морао задуживати током 2008. године да би обезбедио новац за нафту, али је питање да ли је смео да отуђује имовину, као што је био случај с хотелом „Хајат” због ког је бивше Министарство енергетике поднело тужилаштву информацију да се преиспита цео случај продаје удела који је НИС имао у овом хотелу.

У НИС-у не желе да коментаришу шта су затекли на рачунима компаније пре него што независни ревизор да своју процену о пословању за 2008. годину. Према прелиминарним проценама ревизора, друга половина 2008. године завршена је с губицима. Разлог је то што је у трећем и четвртом тромесечју почела да пада цена нафте, коју је компанија купила по високој цени, док су деривати већ продавани по нижим ценама. Осим тога, компанији није ишла у прилог ни девалвација динара, потврдили су у НИС-у.

Од тренутка потписивања споразума до преузимања НИС-а, висина спољне задужености компаније знатно је порасла. Углавном је реч о краткорочним кредитима за куповину нафте, а што се тиче дугова јавних предузећа (то се односи пре свега на „Србијагас”, „Петрохемију” и„Јат”), онаоквирнопредстављају четвртину потраживања компаније, закључују у НИС-у.

Јасна Петровић