Како штитити културну баштину
Дводневна конференција под називом „Културна политика у области културног наслеђа и трансформација институција” у организацији Министарства културе почеће данас у Палати Србије у Новом Београду, а низ стручних предавача говориће о основним идејама културне политике у области наслеђа у неповољним економским условима.
– Најкреативнији део конференције укључиће домаће експерте и стручњаке из окружења, јер желимо и да серијом будућих тематских скупова, на домаћем и међународном нивоу, покренемо иницијативу за стварање регионалног центра за културну баштину – каже за „Политику” Небојша Брадић, министар културе и председавајући ове, прве у низу, конференције. Према његовим речима, сврха сусрета јесте да се заједничким радом стручњака из области заштите и представника Министарства културе створи јасна слика о ресурсима и потенцијалима културне баштине.
На тим основама била би убудуће дефинисана стратегија деловања Министарства културе, али и самих институција у наредном периоду, пре свега музеја и завода за заштиту културног наслеђа, речи су Брадића, који очекује да, сем целовитог и поузданог прегледа стања и проблема, конференција понуди и смернице и могућности даљег рада на заштити и коришћењу културног наслеђа као развојног ресурса. Истовремено, она би требало да укаже и на моделе међуинституционалног и међународног повезивања и успостављање интерресорне сарадње са другим министарствима, са циљем заједничког старања о културном наслеђу и заједничке презентације националне баштине у свету.
Конференција је, објашњава министар културе, по свом карактеру радна а намера је да кроз теоријска предавања, анализу и презентацију примера добрих пракси постави основе за будући дијалог и покрене читав низ семинара, радионица и курсева који ће допринети унапређењу струке и трансформацији институција.
Предавања на конференцији биће посвећена стању у музејима и галеријама. Предавачи ће се бавити музејским просторима и њиховом адаптацијом, музејским поставкама, покретним изложбама, међународном и међумузејском сарадњом, дигиталним базама података, као и девастацијом, крађом и фалсификатима. На распореду су и излагања о новој улози музеја у 21. веку, трансформацији музеја, пројектном менаџменту, информационим центрима у музејима. Посетиоци ће имати прилике да чују и инострана искуства, на предавању „Португалски институт за конзервацију и музеологију”, а биће говора и о европским фондовима и европским пројектима и етичким принципима у оквиру заштите културне баштине. Други део суботњих предавања посвећен је излагању о реформама институционалних капацитета кроз призму Савета Европе и Европске комисије, културном туризму и примерима добре праксе као што су „Мирабиле артифицио”, италијански дифузни музеј, Старо село Сирогојно и заштита Шарганске осмице.
Поред домаћих стручњака, на конференцији ће говорити и гости, Мариа Клара де Фрајо Камахо из Португала и Антонио Ротели и Руђеро Табоси из Италије.
С. Стаменковић
--------------------------------------------------
Влада одлучила: мањи порез за уметнике
На састанку са представницима Министарства финансија и представника културних установа, одржаном ових дана, договорено је да се преиспита измена Закона о порезу на доходак грађана који је готово удвостручио пореске обавезе за ауторске хонораре. На састанку је решено да у року од 15 дана Министарство финансија пронађе нова решења, а културне установе су у свом саопштењу истакле да је повратак на стање пре доношења спорног Закона о изменама и допунама закона о порезу на доходак грађана једино прихватљиво решење.
На састанку је, поводом примене члана 15. Закона о буџету којим се утврђује обавеза враћања 40 одсто сопственог прихода у буџет и примене члана 6. Закона о порезу на доходак грађана а који се односи на повећање оптерећења на ауторске хонораре, договорено да ће Министарство финансија предлог враћања на претходно стање размотрити као прву опцију. Друга опција је постепено смањивање пореских олакшица, како би се изједначила финансијска оптерећења на уговоре о делу и ауторске хонораре. Састанку у Министарству финансија присуствовали су Диана Драгутиновић, министарка финансија, Слободан Илић, државни секретар, као и Светозар Цветковић, директор Атељеа 212, Бранко Цвејић, директор Југословенског драмског позоришта, Миливоје Млађеновић, директор Српског народног позоришта из Новог Сада, Биљана Здравковић, директорка Југоконцерта, Александар Денић, председник УЛУПУДС-а, и Горица Мојовић, народни посланик, која је и припремила анализу ефеката примене ових закона.
С. Б. С.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


