Нема слободе ни у резервној домовини

Од нашег дописника
Мостар – Босна и Херцеговина и Хрватска ускоро ће потписати споразум о укидању добровољности код издржавања казне у другој држави који ће омогућити да се они који су умакли правди захваљујући двојном држављанству ипак нађу иза решетака. Потврдила је ово за „Политику” портпарол Министарства правде Босне и Херцеговине Марина Бакић додавши да је БиХ и са Србијом почела преговоре око потписивања наведеног споразума.

Према њеним речима, у БиХ би ускоро требало да стигне хрватски министар правосуђа Иван Шимоновић, али није могла прецизирати датум потписивања споразума, јер је потребно да Савет министара БиХ да сагласност као и да се ураде још неке ствари техничке природе.

Бакићева је објаснила да ће се новим споразумом омогућити да правоснажно осуђене особе из једне државе издржавају казну у другој држави без потребе њиховог добровољног пристанка.

Она није знала рећи колико је особа које су осуђене пред судовима БиХ побегло у Хрватску и Србију и колико њих бежећи пред правосуђем Србије и Хрватске борави у БиХ. Међутим, истакла је да полиције раде на прикупљању таквих података.

И Хрватска и БиХ имају велики интерес за потписивање овог споразума јер је у последње време велики број особа које имају двојно држављанство не чекајући пресуде у земљи где им се суди побеглу у резервну домовину. Најсвежији пример је хрватски саборски заступник и генерал Бранимир Главаш којег је Жупанијски суд у Загребу осудио на десет година затвора због ратног злочина на подручју Осијека, а који је побегао у БиХ и сада безбедно борави у Херцеговини. Један од познатијих примера је и хрватски кардиохирург Огњен Шимић који је прошле године из Ријеке побегао у родно Сарајево након што је у Хрватској осуђен на девет година због примања мита.

И са друге стране има низ примера, а међу најзанимљивијим је случај некадашњег хрватског члана Председништва БиХ Анте Јелавића који је побегао у Хрватску неколико сати пре него што му је Суд БиХ изрекао десетогодишњу затворску казну због проневере новчаних средстава.

Још је низ примера у случајевима бежања из БиХ у Хрватску и обрнуто, док је примера бежања у Србију мање.

Овај споразум се не односи и на изручење нити се, како је Бакићева објаснила, о изручењима између БиХ, Хрватске и Србије још може говорити, јер је за то потребно урадити измене Кривичног закона БиХ, као и измене у уставима Хрватске и Србије. Изручивање осуђеника или оптуженика у земљама Европске уније обавља се без икаквих препрека и на основу тзв. Налога за хапшење, тако да ће и БиХ, Хрватска и Србија морати ускладити своје законодавство с европским. До тада правда ће се покушати задовољити споразумом о издржавању казне у резервној домовини.