Рат завршен на плажи

РАТ У ШРИ ЛАНКИ ЈЕ ЗАВРШЕН НА ПЛАЖИ. Баш на начин који највише приличи прелепом острву где се рај и пакао преплићу на чудесан начин.

Владине трупе су коначно поразиле побуњенике – тамилске тигрове. Њихов командант, Велупилаи Прабхакаран је, највероватније, убијен као и већина његових најближих сарадника. После готово 26 година ратовања и 70 хиљада мртвих - неке процене говоре и о можда 100 хиљада погинулих - ова острвска држава у Индијском океану (простире се на нешто више од 65 хиљада квадратних километара и има око 20 милиона становника) на прагу је мира. Опрез је, ипак, неопходан. Грађански рат у Шри Ланки је окончан али етнички сукоб између већинских Синхалеза и мањинских Тамила прети да у сваком тренутку поново покрене говор оружја.

Дуги и крвави грађански рат само је продубио неповерење између два народа. Познаваоци прилика на острву упозоравају да пораз тамилских тигрова може донети само привремени мировни предах и да би, веома брзо, могао да се појави неки нови тамилски побуњенички покрет.

Процењује се да блиска будућност Шри Ланке много зависи од садашњег председника владе у Коломбу, Махинде Раџапаксе. Овај адвокат је од победе на парламентарним изборима 2005. године одмах кренуо у реализацију свог националног пројекта – војну елиминацију тамилске побуне. Био је то тежак задатак, некако у то време тамилски тигрови контролисали су трећину територије Шри Ланке, имали су чак и своју ратну морнарицу и авијацију.

После озбиљних припрема и добре обуке војска Шри Ланке – командант је рођени брат премијера Раџашаксе – кренула је у офанзиву. Корак по корак потискивала је побуњенике, освајала њихову територију. Борбе су биле жестоке, само од јануара у сукобима је погинуло најмање 400 људи – више него у Ираку и Авганистану.

Пораз тигрова на ратишту био је неминован. Не само због надмоћи армије Шри Ланке већ и због чињенице да су тигрови одавно изгубили ореол бораца за независност тамилског дела острва, да су постали терористичка дружина која признаје и користи искључиво насиље. У том окретању тероризму тамилски тигрови изгубили су и почетну, нескривену наклоност међународне заједнице за њихове захтеве.

Тамилима ће требати године да се опораве од војног пораза, стотине хиљада прогнаних и избеглих људи ко зна када ће успети да добију неки пристојан кров над главом, сенке многобројних жртава упорно ће се надвијати над свакодневни живот.

Шри Ланка, рајско острво, је на одлучујућој историјској раскрсници. Синхалези и Тамили треба да седну за преговарачки сто и договоре се како да живе заједно у једној држави. Само да се не умеша велики брат или се неко присети како нобеловац Ахтисари већ неко време нема шта да ради.

РУСИ И АМЕРИКАНЦИ ПОЧЕЛИ ПРЕГОВОРЕ О АТОМСКОМ РАЗОРУЖАЊУ. Прва рунда руско-америчких разговора о новом споразуму о ограничавању стратешког офанзивног наоружања одржана је у Москви а наставак преговора заказан је за 1. јуни у Женеви. Очекује се да би први конкретни резултати рада преговарача требало да буду важна тема у разговору председника Русије Дмитрија Медведева и САД Барака Обаме на њиховом самиту, почетком јула у Москви.

Задатак руских и америчких преговарача није једноставан. Озбиљан посао – договор о новом споразуму – потребно је завршити до краја године када престаје да важи већ антологијски СТАРТ-1 из 1991. који је ограничио број атомских бојевих глава у поседу тадашњег Совјетског Савеза и САД.

Незванично се сазнаје да Вашингтон и Москва стреме новој, нижој граници која би дозволила да свака држава има највише хиљаду до хиљаду и по нуклеарних бојевих глава. На први поглед овај циљ делује као разуман и лако остварив. У постизању споразума крију се, међутим, различите финесе које преговараче стављају у веома деликатну позицију.

О томе је, крајем априла, отворено проговорио руски председник Дмитриј Медведев. Шеф руске државе поставио је неколико услова који су кључни за пристанак Москве. На прво место Медведев је поставио услова да се по сваку цену заустави милитаризација космоса, да се смањење нуклеарног арсенала не надокнађује повећањем класичног наоружања, и да се онемогући „оживљавање” већ деактивираног атомског оружја. Медведев сматра и да би Русија и САД требало озбиљно да разговарају и о броју интерконтиненталних ракета, балистичким пројектилима на подморницама и тактичким бомбардерима способним да носе атомске бомбе.

Некако паралелно са почетком руско-америчких преговора појавиле су се и различите информације о количини атомског наоружања у арсеналима Москве и Вашингтона. Раније се, наиме, баратало с подацима да Американци имају 2.200 нуклеарних бојевих глава а Руси 2.800. Сада су се, међутим, појавиле америчке процене да САД имају заправо 2.700 нуклеарних бојевих глава а Русија чак 4.830. Одмах је уследио и руски одговор, тачније процена да се у америчком арсеналу налази 5.700 нуклеарних бојевих глава.

И ова препуцавања истраживача и војних аналитичара потврђују колико ће заправо преговарачима бити тешко да до краја године припреме споразум који ће достојно наследити СТАРТ-1. Почетак у сваком случају охрабрује: САД и Русија држе у рукама 90 одсто целокупног нуклеарног наоружања у свету па уколико се они договоре лакше ће се дисати на планети.