Rat završen na plaži

RAT U ŠRI LANKI JE ZAVRŠEN NA PLAŽI. Baš na način koji najviše priliči prelepom ostrvu gde se raj i pakao prepliću na čudesan način.

Vladine trupe su konačno porazile pobunjenike – tamilske tigrove. Njihov komandant, Velupilai Prabhakaran je, najverovatnije, ubijen kao i većina njegovih najbližih saradnika. Posle gotovo 26 godina ratovanja i 70 hiljada mrtvih - neke procene govore i o možda 100 hiljada poginulih - ova ostrvska država u Indijskom okeanu (prostire se na nešto više od 65 hiljada kvadratnih kilometara i ima oko 20 miliona stanovnika) na pragu je mira. Oprez je, ipak, neophodan. Građanski rat u Šri Lanki je okončan ali etnički sukob između većinskih Sinhaleza i manjinskih Tamila preti da u svakom trenutku ponovo pokrene govor oružja.

Dugi i krvavi građanski rat samo je produbio nepoverenje između dva naroda. Poznavaoci prilika na ostrvu upozoravaju da poraz tamilskih tigrova može doneti samo privremeni mirovni predah i da bi, veoma brzo, mogao da se pojavi neki novi tamilski pobunjenički pokret.

Procenjuje se da bliska budućnost Šri Lanke mnogo zavisi od sadašnjeg predsednika vlade u Kolombu, Mahinde Radžapakse. Ovaj advokat je od pobede na parlamentarnim izborima 2005. godine odmah krenuo u realizaciju svog nacionalnog projekta – vojnu eliminaciju tamilske pobune. Bio je to težak zadatak, nekako u to vreme tamilski tigrovi kontrolisali su trećinu teritorije Šri Lanke, imali su čak i svoju ratnu mornaricu i avijaciju.

Posle ozbiljnih priprema i dobre obuke vojska Šri Lanke – komandant je rođeni brat premijera Radžašakse – krenula je u ofanzivu. Korak po korak potiskivala je pobunjenike, osvajala njihovu teritoriju. Borbe su bile žestoke, samo od januara u sukobima je poginulo najmanje 400 ljudi – više nego u Iraku i Avganistanu.

Poraz tigrova na ratištu bio je neminovan. Ne samo zbog nadmoći armije Šri Lanke već i zbog činjenice da su tigrovi odavno izgubili oreol boraca za nezavisnost tamilskog dela ostrva, da su postali teroristička družina koja priznaje i koristi isključivo nasilje. U tom okretanju terorizmu tamilski tigrovi izgubili su i početnu, neskrivenu naklonost međunarodne zajednice za njihove zahteve.

Tamilima će trebati godine da se oporave od vojnog poraza, stotine hiljada prognanih i izbeglih ljudi ko zna kada će uspeti da dobiju neki pristojan krov nad glavom, senke mnogobrojnih žrtava uporno će se nadvijati nad svakodnevni život.

Šri Lanka, rajsko ostrvo, je na odlučujućoj istorijskoj raskrsnici. Sinhalezi i Tamili treba da sednu za pregovarački sto i dogovore se kako da žive zajedno u jednoj državi. Samo da se ne umeša veliki brat ili se neko priseti kako nobelovac Ahtisari već neko vreme nema šta da radi.

RUSI I AMERIKANCI POČELI PREGOVORE O ATOMSKOM RAZORUŽANjU. Prva runda rusko-američkih razgovora o novom sporazumu o ograničavanju strateškog ofanzivnog naoružanja održana je u Moskvi a nastavak pregovora zakazan je za 1. juni u Ženevi. Očekuje se da bi prvi konkretni rezultati rada pregovarača trebalo da budu važna tema u razgovoru predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva i SAD Baraka Obame na njihovom samitu, početkom jula u Moskvi.

Zadatak ruskih i američkih pregovarača nije jednostavan. Ozbiljan posao – dogovor o novom sporazumu – potrebno je završiti do kraja godine kada prestaje da važi već antologijski START-1 iz 1991. koji je ograničio broj atomskih bojevih glava u posedu tadašnjeg Sovjetskog Saveza i SAD.

Nezvanično se saznaje da Vašington i Moskva streme novoj, nižoj granici koja bi dozvolila da svaka država ima najviše hiljadu do hiljadu i po nuklearnih bojevih glava. Na prvi pogled ovaj cilj deluje kao razuman i lako ostvariv. U postizanju sporazuma kriju se, međutim, različite finese koje pregovarače stavljaju u veoma delikatnu poziciju.

O tome je, krajem aprila, otvoreno progovorio ruski predsednik Dmitrij Medvedev. Šef ruske države postavio je nekoliko uslova koji su ključni za pristanak Moskve. Na prvo mesto Medvedev je postavio uslova da se po svaku cenu zaustavi militarizacija kosmosa, da se smanjenje nuklearnog arsenala ne nadoknađuje povećanjem klasičnog naoružanja, i da se onemogući „oživljavanje” već deaktiviranog atomskog oružja. Medvedev smatra i da bi Rusija i SAD trebalo ozbiljno da razgovaraju i o broju interkontinentalnih raketa, balističkim projektilima na podmornicama i taktičkim bombarderima sposobnim da nose atomske bombe.

Nekako paralelno sa početkom rusko-američkih pregovora pojavile su se i različite informacije o količini atomskog naoružanja u arsenalima Moskve i Vašingtona. Ranije se, naime, baratalo s podacima da Amerikanci imaju 2.200 nuklearnih bojevih glava a Rusi 2.800. Sada su se, međutim, pojavile američke procene da SAD imaju zapravo 2.700 nuklearnih bojevih glava a Rusija čak 4.830. Odmah je usledio i ruski odgovor, tačnije procena da se u američkom arsenalu nalazi 5.700 nuklearnih bojevih glava.

I ova prepucavanja istraživača i vojnih analitičara potvrđuju koliko će zapravo pregovaračima biti teško da do kraja godine pripreme sporazum koji će dostojno naslediti START-1. Početak u svakom slučaju ohrabruje: SAD i Rusija drže u rukama 90 odsto celokupnog nuklearnog naoružanja u svetu pa ukoliko se oni dogovore lakše će se disati na planeti.