О митоманији и катарзи

Нови Сад – Митолошки и митомански однос према нашој прошлости, катарзични моменти отрежњења српског народа од митологије, преплитање политике и уметности, политике и историографије, политичко посредовање у тумачењу историјских догађаја – све ове теме отворене су јуче за округлим столом 54. Стеријиног позорја у разговору о првој представи играној у Селекцији националне драме – „Је ли било кнежеве вечере”, чији текст и режију потписује Вида Огњеновић.

Представа за чији је текст Вида Огњеновић још 1991. године добила Стеријину награду, изведена је као ансамбл представа Српског народног позоришта, тачно двадесет година пошто је написана, на почетку деведесетих, у једном другом времену које је у преломним годинама по српску историју и бившу државу еуфорично обележавало шест векова Косовске битке. „Врло сам срећан што је ова представа стављена на репертоар Српског народног позоришта, она је битна због нашег односа према митовима и суочавања са стварношћу, али и због катарзе како бисмо могли даље”, рекао је директор Драме СНП Александар Милосављевић.

Вида Огњеновић је јуче рекла да ју је управо то инспирисало да потражи причу о томе како је изгледала, век раније, прослава 500-годишњице Косовског боја, па су се тако у њеној драми појавиле многе оновремене познате личности политичког, друштвеног, научног и црквеног живота, међу којима и Јаша Томић, Миша Димитријевић, Иларион Руварац, Лаза Дунђерски, Светозар Милетић, Милица Томић, професор Савић и низ виђенијих новосадских грађана... Вида Огњеновић је посебно поздравила долазак познатог хрватског писца Иве Брешана, иначе члана овогодишњег жирија 54. Позорја, за округли сто, а Брешан је о представи дао своју импресију:

– Ово би могла бити и хрватска представа, само би ликови и догађаји требало да буду измењени... Уместо кнеза Лазара могао би бити краљ Томислав или краљ Звонимир... О њима се говори као да су били Карло Велики, а заправо су били скромни владари који су владали тек у унутрашњости, док је обалу држала Византија... Али, има људи који би се поклали око митологије – рекао је Брешан, који је једини савремени хрватски књижевник који је о митоманству написао драму „Утваре”.