Први споменик атентату на Хајдриха

Од нашег дописника
Праг, 27. маја – На месту где је пре тачно 67 година у атентату смртно рањен гаулајтер (управитељ) Чешке и Моравске, Хитлеров миљеник, Рајнхард Хајдрих, данас је откривен први споменик посвећен овом догађају који је у време Другог светског рата изазвао огромну пажњу у Немачкој и свету. Побунили су се традиционално нератоборни Чеси чије је понашање Хитлер дотле узимао као пример „конструктивног држања” у „новом поретку”, и забили му нож и у леђа и у срце истовремено...

На споменик се толико дуго чекало јер је атентат, познат и као операција „Антропоид”, био потискиван у заборав током комунистичке владавине – падобранци који су у њему учествовали послати су, наиме, са Запада.

На самој кривини, касније названој Хајдрихова, на почетку успона на прашке Кобилиси, на којој је аутомобил Хајдриха морао успорити, па је зато и изабрана за место атентата, постављен је споменик атентаторима – Јану Кубишу и Јозефу Габчику. Али, не само овим чешким командосима падобранцима, послатим из В. Британије, него и многим другима, који су им помагали и зато страдали од нациста. После атентата уследио је талас репресије, увођење преких судова, погубљено је око 200 сарадника и јатака падобранаца, затим масовни злочин – одмазда, у којој су побијени сви житељи села Лидице.

Међу страдалима почасно место има владика чешки и моравско-шлески Горазд који је атентаторима пружио уточиште у православном храму Ћирила и Методија у Прагу. Био је поглавар цркве чије је званично име гласило „Чешка православна заједница српске и цариградске јурисдикције у Протекторату Чешке и Моравске”.

Служење свом народу Горазд је у време када је земља била раскомадана и окупирана изједначавао је са служењем Богу. Мало је познато да је у храму Ћирила и Методија скривао низ познатих политичара – противника окупације. Године 1940. писао је Светом синоду СПЦ у Београду да је „коначно, заједно са свим Чесима чврсто уверен да окупација чешких територија не може трајати дуго”.

Последњи бој седморице падобранаца с Гестапоом почео је 18. јуна, пошто су Немци претходно похапсили свештенике из храма Ћирила и Методија. Дан касније, ради заштите похапшених, Горазд преузима сву одговорност на себе и пише писмо Уреду протектората и председнику владе: „Стављам себе на располагање надлежним органима и спреман сам на сваку казну, укључујући и смртну.”

Убрзо по завршетку борби у храму, пошто су двојица последњих командоса – атентатора, скривених у крипти, извршили самоубиство, Горазд је ухапшен. Владику је Гестапо сурово мучио, чупао му косу и браду... Суђење је одржано 3. септембра 1942. и трајало је само један дан. Пресуда се знала унапред. Шеф Хајнрих Химлер писао је правосудним органима да је „Фирер прихватио да се одржи процес владици Горазду и осталим окривљеним свештеницима. Очекујемо да буде изречена смртна казна”. Егзекуција је извршена већ сутрадан.

Значај жртве владике Горазда премашује оквире чешког православља. Горазд је доста писао и за собом оставио записе о животној трезвености, моралу, зближавању разних конфесија... који антиципирају касније идеје екуменизма.

Да ли је онда случајно што су атентатори уточиште у Прагу, у коме је живело свега неколико хиљада православаца и постоји само један већи православни храм, нашли управо у том храму, код владике Горазда?

-----------------------------------------------------------

Спона између српског и чешког православља

Горазд као личност представља једну од најјачих спона између Чеха и Срба. Грађанско име му је било Матеј Павлик, био је прво римокатолички свештеник, али је напустио ту цркву разочаран њеним односом према свом народу у Првом светском рату и основао Чешку православну цркву. Рукоположен је 1921. за владику у Београду у Српској православној цркви која је била нека врста цркве мајке новооснованој православној цркви. Две цркве биле су у канонском јединству све до 1946. када је патронат над чешким и словачким православцима преузела Руска православна црква, али су од пре 17 година Чешка и Словачка православна црква аутокефалне. Од 1987. Чешка црква има и свог свеца – владику св. Горазда Другог (први свети Горазд је био један од ученика Ћирила и Методија, по коме је Павлик узео епископско име). У СПЦ Горазд је слављен као мученик и светац и пре тога.

Милан Лазаревић