Банке не воле несигурност

Банке не држе новац на рачуну или у трезору да би га имале, већ да га продају и да од тог посла зараде. Али, када то чине помно, меркају коме ће их позајмити. Управљају ризицима. И чим виде да клијент не улива поверење да ће им на време платити и вратити позајмицу – ништа од посла. Оне не воле несигурност. И док чекају клијента коме ће их позајмити уз сигурну зараду, улажу у најсигурније државне хартије, јер на њима профитирају.

Банкари нерадо коментаришу оцену гувернера да пара има, али да банке не одобравају привреди новац, јер немају поверења у њу. Ту чињеницу је поткрепио податком да су банке у вредносне папире НБС и државе уложиле чак 150 милијарди динара. А то не значи ништа друго до одговор на прво питање – банке продају паре ономе ко може да им за ту услугу добро плати, а по завршеном послу новац – врати. Једноставно. Зар не?

Последњи подаци, међутим, указују да се банкарско кредитирање привреде, ипак, смањује. Не само због атрактивности и сигурности улагања у државне хартије од вредности. Према подацима Кредитног бироа Удружења банака Србије, крајем прошле године предузећа су имала 806,3 милијарде динара кредита од банака, у марту ове године 876,1, да би прошлог месеца та сума пала на 811 милијарди динара. Истовремено, погоршао се квалитет кредитног портфеља. Све је већи проценат оних који касне у измиривању доспелих обавеза дуже од 90 дана. Док је у септембру прошле године било 5,8 одсто предузећа која су доцнила са сервисирањем пристиглих обавеза, крајем децембра 7,1, већ у марту ове године доцња у отплати рата попела се на 11,6 процената. Да привреда све теже и спорије враћа узете кредите довољно сведочи и податак НБС по коме блокиране рачуне има више од 60.000 фирми. Шта то говори? Да је све мање фирми које су способне да се задуже код банака. Банкама је у таквим околностима боље да не продају новац него да га позајмљују стрепећи не само за камату, већ и за главницу.

– До значајније кредитне подршке банака привреди не може доћи док год Народна банка буде држала референтну каматну стопу на садашњих 14 одсто, као и овакав модел резервисања за потенцијалне губитке, а уз то и ставља тежиште на одржавање постојећег нивоа девизног курса који је фактички фиксиран – истиче др Бранко Живановић, професор на Београдској банкарској академији.

Код нас је референтна каматна стопа висока у односу на базичне у свету па је, како образлаже овај економиста, улагање пословних банака у репотрансакције НБС врло исплатив и инспиративан посао, и због камате и због сигурности. С друге стране, кредитирање привреде је, с обзиром на све израженију неликвидност, ризичан посао. Тако се банке уместо привреди окрећу Народној банци Србије и Трезору државе.

– Народна банка није реаговала адекватним мерама како би пословним банкама олакшала да више и по повољнијим условима кредитирају привреду. Пре свега даљим снижавањем референтне каматне стопе и могућношћу репрограмирања постојећих кредитних аранжмана уз знатније снижавање резервисања за потенцијалне губитке. Уз то, централна банка би требало још више да координира са владом ради даљег подизања ликвидности привреде – истиче Живановић.

Да би банка одобрила кредит предузећу морају да буду испуњени основни критеријуми: да буде наменски искоришћен, да се новац улаже у развојне пројекте или задржавање нивоа производње како би могао да се врати, наводи Горан Милићевић, директор маркетинга у Комерцијалној банци. Уз то, морају имати и квалитетне инструменте обезбеђења плаћања да би банка била сигурна да ће јој се новац вратити, јер не смеју да улазе у неприхватљиву зону ризика, каже Милићевић. Он додаје да Комерцијална банка није смањила обим кредита предузећима. Напротив, пара у Комерцијалној банци, која је привреди одобрила двоструко више кредита него грађанима, има али нажалост има и предузећа која не испуњавају услове да би добила кредит.

Кредити су скупи, јер су и извори новца скупи. На висину цене кредита делом утиче висина референтне каматне стопе, већа цена позајмица из иностранства, јер држава има лошији рејтинг, а ту су и високе камате на домаћу штедњу.

– Бизнис план и пројекат профитабилности одређује коме и колико банка сме да одобри кредита. Само предузећа која могу да послују позитивно и донесу себи добит и тако врате паре банци могу рачунати на кредите, каже овај банкар и подсећа да је елементарна азбука економије – нема јефтиних пара и све има своју цену.

Бисерка Думић