Banke ne vole nesigurnost

Banke ne drže novac na računu ili u trezoru da bi ga imale, već da ga prodaju i da od tog posla zarade. Ali, kada to čine pomno, merkaju kome će ih pozajmiti. Upravljaju rizicima. I čim vide da klijent ne uliva poverenje da će im na vreme platiti i vratiti pozajmicu – ništa od posla. One ne vole nesigurnost. I dok čekaju klijenta kome će ih pozajmiti uz sigurnu zaradu, ulažu u najsigurnije državne hartije, jer na njima profitiraju.

Bankari nerado komentarišu ocenu guvernera da para ima, ali da banke ne odobravaju privredi novac, jer nemaju poverenja u nju. Tu činjenicu je potkrepio podatkom da su banke u vrednosne papire NBS i države uložile čak 150 milijardi dinara. A to ne znači ništa drugo do odgovor na prvo pitanje – banke prodaju pare onome ko može da im za tu uslugu dobro plati, a po završenom poslu novac – vrati. Jednostavno. Zar ne?

Poslednji podaci, međutim, ukazuju da se bankarsko kreditiranje privrede, ipak, smanjuje. Ne samo zbog atraktivnosti i sigurnosti ulaganja u državne hartije od vrednosti. Prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, krajem prošle godine preduzeća su imala 806,3 milijarde dinara kredita od banaka, u martu ove godine 876,1, da bi prošlog meseca ta suma pala na 811 milijardi dinara. Istovremeno, pogoršao se kvalitet kreditnog portfelja. Sve je veći procenat onih koji kasne u izmirivanju dospelih obaveza duže od 90 dana. Dok je u septembru prošle godine bilo 5,8 odsto preduzeća koja su docnila sa servisiranjem pristiglih obaveza, krajem decembra 7,1, već u martu ove godine docnja u otplati rata popela se na 11,6 procenata. Da privreda sve teže i sporije vraća uzete kredite dovoljno svedoči i podatak NBS po kome blokirane račune ima više od 60.000 firmi. Šta to govori? Da je sve manje firmi koje su sposobne da se zaduže kod banaka. Bankama je u takvim okolnostima bolje da ne prodaju novac nego da ga pozajmljuju strepeći ne samo za kamatu, već i za glavnicu.

– Do značajnije kreditne podrške banaka privredi ne može doći dok god Narodna banka bude držala referentnu kamatnu stopu na sadašnjih 14 odsto, kao i ovakav model rezervisanja za potencijalne gubitke, a uz to i stavlja težište na održavanje postojećeg nivoa deviznog kursa koji je faktički fiksiran – ističe dr Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

Kod nas je referentna kamatna stopa visoka u odnosu na bazične u svetu pa je, kako obrazlaže ovaj ekonomista, ulaganje poslovnih banaka u repotransakcije NBS vrlo isplativ i inspirativan posao, i zbog kamate i zbog sigurnosti. S druge strane, kreditiranje privrede je, s obzirom na sve izraženiju nelikvidnost, rizičan posao. Tako se banke umesto privredi okreću Narodnoj banci Srbije i Trezoru države.

– Narodna banka nije reagovala adekvatnim merama kako bi poslovnim bankama olakšala da više i po povoljnijim uslovima kreditiraju privredu. Pre svega daljim snižavanjem referentne kamatne stope i mogućnošću reprogramiranja postojećih kreditnih aranžmana uz znatnije snižavanje rezervisanja za potencijalne gubitke. Uz to, centralna banka bi trebalo još više da koordinira sa vladom radi daljeg podizanja likvidnosti privrede – ističe Živanović.

Da bi banka odobrila kredit preduzeću moraju da budu ispunjeni osnovni kriterijumi: da bude namenski iskorišćen, da se novac ulaže u razvojne projekte ili zadržavanje nivoa proizvodnje kako bi mogao da se vrati, navodi Goran Milićević, direktor marketinga u Komercijalnoj banci. Uz to, moraju imati i kvalitetne instrumente obezbeđenja plaćanja da bi banka bila sigurna da će joj se novac vratiti, jer ne smeju da ulaze u neprihvatljivu zonu rizika, kaže Milićević. On dodaje da Komercijalna banka nije smanjila obim kredita preduzećima. Naprotiv, para u Komercijalnoj banci, koja je privredi odobrila dvostruko više kredita nego građanima, ima ali nažalost ima i preduzeća koja ne ispunjavaju uslove da bi dobila kredit.

Krediti su skupi, jer su i izvori novca skupi. Na visinu cene kredita delom utiče visina referentne kamatne stope, veća cena pozajmica iz inostranstva, jer država ima lošiji rejting, a tu su i visoke kamate na domaću štednju.

– Biznis plan i projekat profitabilnosti određuje kome i koliko banka sme da odobri kredita. Samo preduzeća koja mogu da posluju pozitivno i donesu sebi dobit i tako vrate pare banci mogu računati na kredite, kaže ovaj bankar i podseća da je elementarna azbuka ekonomije – nema jeftinih para i sve ima svoju cenu.

Biserka Dumić