Ко су били погинули војници ЈНА

У обимној литератури која постоји о Вијетнамском рату једна књига ми је привукла посебну пажњу „Рат радничке класе: амерички борбени војници и Вијетнам” Кристијана Епија настала 1993. Аутор ове књиге ни у ком погледу није поборник америчке теоријске левице, а понајмање марксистички усмерен социолог (што је одувек био табу у америчкој социологији, а однедавно je и у нашој). Ипак, он је сматрао ово питање незаобилазним за разумевање контекста у коме се десио Вијетнамски рат. Од два и по милиона младих Американаца који су служили у Вијетнаму, 80 одстоприпадало је радничкој класи или нижим, сиромашнијим слојевима друштва, при чему је велики број мобилисан са деветнаест година, тако да се може говорити и о рату „младих” („infantrymen war”).

Зачуђујуће је да су оваква књига и оваква анализа објављени у Америци, а још више да то није урађено код нас, како у Србији, тако и на простору бивше Југославије у целини, где је класа као теоријски и аналитички појам деценијама представљала главни оквир друштвено-теоријских разматрања, политичке идеологије и развојне политике. Шта се десило са тим знањем и са самом радничком класом током рата? Такође, досад није озбиљно посвећена пажња чињеници да су редовни састав ЈНА на ратиштима до маја 1992. чинили младићи на одслужењу војног рока, дакле, у великој мери осамнаестогодишњаци. Колико нам је познато ко су били војници на ратишту, а посебно ко су били они који су погинули?

Србија је једина земља у региону која не располаже званичним подацима о својим држављанима који су погинули у грађанском рату. Извори до којих се засада може доћи омогућују често само посредно извођење закључака. Штoгод да је разлог, политика или немар, тек, о демографској слици учесника рата и о погинулима данас се у Србији веома мало зна. Изван Србије, поготово у медијима, стереотипна слика о суровим Србима освајачима туђих територија потпуно је истиснула могућност да постоји и некакав други могући профил Срба учесника у рату.

(/slika2)Ипак, до неких прелиминарних закључака могуће је доћи на основу раштрканих извора, укључујући и спискове чланова породица палих бораца којима располаже Министарство за рад, борачка и социјална питања РС. Корисници примања по овој основи могу бити супруга, деца и/или родитељи погинулог (под посебним околностима и баба, деда или други ближи сродници). „Основних корисника” (основни корисник је нумерички погинуло лице) је 2000. године било 3.570. Тим бројем суобухваћенипогинули од 1990. до 1999, чије породице су стекле право на одговарајуће принадлежности.Ови подаци не пружају издвојено слику о погинулима у периоду када је постојала ЈНА, али пружа општу слику о демографском профилу погинулих и њихових породица која не може значајно да одступа за период 1991. и 1992., с обзиром на тода је највећи број војника погинуо управо у том периоду.

Ови подаци показују, пре свега, да међу корисницима у породицама погинулих има највише родитеља (51,93 одсто), а релативно мало супружника са децом (18,01 одсто), што указује да је велики број погинулих живео у заједници са родитељима те да су погинули у огромном проценту припадали млађим генерацијама, без деце. Највећи број корисника породичне инвалиднине има ниже стручно образовање (24,2 одсто), а најмањи број међу њима чине високообразовани (1,74 одсто). Додатно, подаци о изворима прихода корисника (право на породичну инвалиднину није условљено имовинским стањем) показују да међу њима има свега 0,08 одсто руководилаца, а највећи проценат отпада на оне који основне приходе стичу на основу социјалних примања (39,64 одсто).

У анализи територијалне распоређености погинулих у Београду, узимајући пропорционално у обзир и величину општина, најмање погинулих има у општини Стари град, а највише у општинамаНови Београд и Чукарица.

Ипак, бројевине могу све да покажу. Она страна рата коју није могуће приказати бројевимаодноси се на сведочења. Нажалост, у литератури објављеној у последње две деценије о рату, још увек је најмање сакупљених сведочења оних који су као обични борци учествовали на ратиштима.

Доцент на Филозофском факултету у Београду