Пестициди на тезгама

Један хемичар из Београда сваког викенда уместо на оближњу пијацу, прелази 40 километара колима и снабдева се воћем и поврћем од пријатеља. Потрошени литри бензина се исплате, каже, јер му то гарантује да на тањиру његове деце неће бити отрова. А колико су штетних материја становници главног града унели кроз пољопривредне производе ове сезоне, сазнаће се тек крајем године када буду стигли резултати најављених пијачних контрола. Апсурдно је да ће за то време несавесни повртари и даље несметано после сваке кише изнова прскати баште и продавати робу која је колико јуче била третирана отровима.  

У ланцу од произвођача до потрошача влада углавном незнање. Непросвећени повртари не само да неконтролисано третирају баште, него и сами конзумирају затрован зелениш, не поштујући каренцу, односно време од прскања до брања. Није тајна да многи од њих чак имају по две баште –за своју кућу и за пијацу. Потрошач, с друге стране, нема избора, принуђен је да верује на реч продавцу и нема појма шта купује, док редовно плаћа порез очекујући да га држава заштити између осталог и од тровача. 

Надлежне институције тврде да раде свој посао који поприлично зависи од новца. Генерални инспекторат Министарства пољопривреде је почетком маја тако контролисао квалитет пољопривредних и прехрамбених производа у 169 малопродаја у Србији и у готово половини објеката установио неправилности. Око 6,5 тона хране је само овом приликом стављено ван промета, а утврђено је да се у великом броју трговина продаје роба са истеклим роком трајања и непрописним декларацијама.

– Воће и поврће је у трговинама углавном било органолептички неисправно, док је због неправилног декларисања и неусклађености са овдашњим прописима забрањен увоз око 67 тона воћа – саопштавају из Генералног инспектората.  

И док су трговине, чини се, добро контролисане, индивидуални произвођачи и препродавци који продају робу на пијацама и даље лове у мутном. Спорадичне контроле одговарају несавесним продавцима и појединим повртарима који пестициде користе на своју руку, не обазирући се на упутства, а још мање бринући о свом и здрављу муштерија.

– Фитосанитарни инспектори контролишу коришћење пестицида код произвођача воћа и поврћа тако што прегледају књиге коришћења ових препарата који су дужни да воде. Нови Закон о безбедности хране даће нам шира овлашћења и верујем да ће ова област бити још боље уређена, а потрошачи заштићени – каже Светлана Станков, начелница Фитосанитарне инспекције Министарства пољопривреде.

Према њеним речима, последњих година стање је побољшано, све је мање продаје пестицида на црно, док се у пољопривредним апотекама већ две године води евиденција о продатим пестицидима и прати њихова употреба.

Један пољопривредник из села поред Мораве близу Крушевца каже да редовно прска воће и поврће у својој башти, које потом продаје на пијаци или накупцима.

Он каже да најчешће користи „системин”, пестицид који спада у инсектициде будући да је реч о отрову за инсекте, а када нема „системина” купи „тиоцид”. Инсектицид „системин” је моћан препарат, па га неки користе и дан пре него што ће поврће изнети на тезгу.

Иако упутство каже да је каренца (време од прскања до брања) 40 дана, многи се тога не придржавају, па воће и поврће уместо једном или максимално три пута по сезони, прскају и после сваке обилније кише. То правдају тиме што непрскано поврће које не изгледа лепо избирљиве пијачне муштерије не желе да купе.

Осим тога, произвођачи признају и да количину пестицида одмере „одокативном методом”. На паковањима који се пазаре у пољопривредним апотекама наводи се да се морају разблажити водом и то до 0,1 одсто. То значи да би код овог пољопривредника на десет литара воде требало ставити један центилитар пестицида. Али тешко је српског сељака убедити да купи мензуру. Индивидуални произвођачи признају да ретко кад то прецизно мере, али пошто знају да је чашица за ракију 0,03 литара, они то мере трећином чашице! Стручњаци кажу да је београдски атар можда и најугроженији. Разлог је то што повртари имају више могућности да набаве отрове, али је и веће загађење што такође утиче на квалитет пољопривредних производа. У Србији постоји и примењује се Правилник о квалитету вода за наводњавање, али се баш у околини Београда дешава да се баште заливају чак и фекалним водама.

(/slika2)– Просечан купац који свакодневно иде на пијацу не може бити заштићен. Најпознатији савет да се воће и поврће добро опере пре употребе је безвредан будући да отрови продиру далеко испод коре. Значи, ако је контрола заказала у ланцу до изношења робе на тезге, пестициди ће сигурно стићи до тањира – каже наш саговорник, стручњак за хемију и примену пестицида у пољопривредној производњи.

Шта спречава државу да се озбиљније ухвати у коштац са овим проблемом? Усвојен је Закон о безбедности хране, коначно, после седам година. Новца, кажу, наши саговорници има, али је питање како се користи у случају контроле остатака пестицида у воћу и поврћу. У Србији има неколико стотина лабораторија које би, уколико их неко ангажује, могле да раде овај посао. Изгледа да се више рачуна води о купцима нашег воћа и поврћа у иностранству, јер детаљне контроле се обављају само на оној роби која се извози. Тамо су строжи стандарди за робу са других тржишта, али то не може бити изговор за слабу контролу пољопривредних производа који се нуде домаћим потрошачима.

Др Зоран Панајотовић, начелник београдског одељења санитарне инспекције, каже да почињу учесталије контроле.

– До сада је било само спорадичног контролисања квалитета воћа и поврћа, што није давало верну слику стања на тржницама. Али, сада у сарадњи са Градским пијацама и Градским заводом за јавно здравље крећемо у континуирано проверавање присуства пестицида и тешких метала у воћу и поврћу које се продаје на пијацама. Резултати стижу до краја године – објашњава др Панајотовић.

Он додаје да досадашњим контролама није утврђено присуство штетних материја у зеленишу, али да није било могуће тврдити да их уопште нема будући да је контролисан мали број пољопривредних производа. Др Панајотовић каже да потрошачима може да упути само ограничене савете.

– Требало би да обрате пажњу да плод који купују буде цео и да није прљав, док је немогуће дати савет када је реч о пестицидима, будући да се њихово присуство никако не може уочити голим оком – закључује наш саговорник.

Стефан Деспотовић - Јелица Антељ

-------------------------------------------------------------

Синтетички парадајз

– Гори је од синтетике – тврде купци за парадајз из Турске који је ових дана преплавио пијачне тезге.

– Пет дана пошто сам га купила једар је као јабука – каже један купац на Бајлонијевој пијаци.

Продавци препоручују онај парадајз који „тежи” у руци, није воденаст и има семенке.

------------------------------------------------------------

Опасне јабуке и јагоде

Према извештају америчке организације за храну и лекове (ФДА) студија о контаминираном воћу и поврћу је показала да оно различито реагује на пестициде. Тако јагоде, паприке, спанаћ, трешње, брескве, диње, целер, јабуке, марелице, грашак, грејп и краставци задржавају више штетних супстанци и тиме су опасније за конзумирање. Ово истраживање спроведено је на 42 врсте воћа и поврћа.

----------------------------------------------------------

Наметнути строже контроле

Контрола квалитета на пијацама, у великим дистрибутивним центрима у статистички значајном узорку и увођење строге контроле супстанци којима се третира воће и поврће на рачун дистрибутера једини је начин да се обузда јавашлук на тржишту, кажу стручњаци. Било би добро, саветују, субвенционисати производњу на локалитетима који немају индустријске загађиваче барем у пречнику од 50 километара и установити централну државну лабораторију за контролу квалитета хране.

Исправна намирница подразумева контролу у неколико стадијума њеног раста, а посебно пре пуштања на тржиште. Велики урбани системи, као што је Београд или околина запуштених индустријских центара (Панчево, Смедерево, Бор) увек неповољно делују на квалитет биљног производа. Просечан потрошач је потпуно немоћан. Не постоји начин, без учешћа контролне лабораторије да се има увид у квалитет, односно штетност производа, објашњавају наши саговорници.

-------------------------------------------------------

Производи здрави и слатки

– Потрошачи у Србији могу да буду спокојни, јер су плодови са наших пијаца здрави и слатки – каже Захарије Трнавчевић, новинар и аутор емисије „Знање на поклон”. Он каже да је доказ квалитета страних производа интересовање наших купаца. На питање чиме доказује ове тврдње, Трнавчевић подсећа на контроле које су обављене у лабораторији у Бечеју где је утврђено да у случајним узорцима са Футошке пијаце није било прекорачења дозвољених количина пестицида. Такође каже да би град Београд требало да финансира анализе са овдашњих пијаца и одговори на дилему купаца о присуству пестицида у воћу и поврћу.