Устав БиХ дискриминише националне мањине

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Устав Босне и Херцеговине није усаглашен са Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама у делу који се односи на избор чланова њеног Председништва и Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, изјавио је нашем листу Бранко Тодоровић извршни директор Хелсиншког одбора за људска права Републике Српске.

Реч је о следећем: дејтонским уставом прописано је да се за чланове Председништва БиХ могу бирати по један Србин, Бошњак и Хрват. И то тако да се из Републике Српске бира Србин, а из Федерације БиХ Бошњак и Хрват. То, практично, значи да представници националних мањина немају право да се кандидују за члана Председништва БиХ. Такође, Србин из Федерације БиХ се не може кандидовати за члана Председништва БиХ, нити то могу Бошњаци и Хрвати који живе у Републици Српској.

Слично је и са Домом народа, јер се у њега бира по пет делегата сваког народа – Србе бира Народна скупштина Републике Српске, а Бошњаке и Хрвате Парламентарна скупштина Федерације БиХ.

„Сасвим је извесно да ће Европски суд за људска права у Стразбуру уважити наводе из тужбе коју су против БиХ поднели председник Јеврејске заједнице Јакоб Финци и координатор Већа Рома БиХ Дерво Сејдић”, казао је Тодоровић. „На дискриминаторске одредбе у Уставу БиХ указивали смо одавно, али, до сада, није било довољно политичке воље да се оне промене, јер је Дејтонски споразум, чији је саставни део Устав БиХ, резултат договора три народа и великих сила.”

Ако БиХ изгуби спор, а сигурно је да хоће, онда је, додао је Тодоровић, питање да ли међународна заједница има механизме да спроведе одлуку Европског суда за људска права. „Суштински, овде је реч о томе да се постигне политички договор о промени Устава БиХ, за који је неопходна двотрећинска већина у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ. С тим, што у тој већини морају бити минимално по две трећине посланика из Републике Српске и Федерације БиХ. По мени, овде је, ипак, основно питање да ли три народа желе да живе заједно. Да истински желе, овај проблем не би ни постојао. У БиХ и сада влада 'баланс страха' који онемогућава договоре”, истакао је Бранко Тодоровић.

Председник Партије демократског прогреса Младен Иванић је „Политици” рекао да овај проблем не би постојао да су у априлу 2006. године усвојене промене Устава БиХ. „Одредба о начину избора чланова Председништва БиХ требало је да се промени и да гласи да се његов један члан бира у Републици Српској а двојица у Федерацији БиХ. Да је то усвојено, за члана Председништва БиХ могао би се кандидовати сваки њен држављанин. Такође, било је предложено да се Дом народа прошири и да у њега уђу и представници националних мањина. Нажалост, због противљења Странке за БиХ Хариса Силајџића и партија које су је подржале, амандмани нису добили двотрећинску већину”, рекао је Иванић.

Он је подсетио да је и Венецијанска комисија пре неколико година упозорила да Устав БиХ, када је реч о избору чланова Председништва БиХ и делегата у Дому народа није усклађен са Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама. „Дакле, Странка за БиХ, Социјалдемократска унија и Босанска странка, који су се тада удружили у привремени 'Патриотски блок', искључиви су кривци што су у Уставу БиХ остале дискриминаторске одредбе и што ће, став је свих релевантних правника, БиХ изгубити спор пред Европским судом за људска права у Стразбуру”, тврди Младен Иванић.