Србија vs Џорџ Буш

Уколико Србија одлучи да тужи државе који признају евентуално једнострано проглашену независност Косова и то пред њиховим судовима, то ће бити преседан у међународном праву. Саговорници "Политике", стручњаци за ову материју, нису могли да се сете ниједног спора те природе у новијој пракси међународног права. Дешавало се да државе покрећу спорове пред судским органима других земаља, али су они били искључиво комерцијалног карактера, тачније покретани су најчешће због прекршаја међународних трговинских или због других економских споразума.

Успостављање преседана у нашем случају, према мишљењу Обрада Кесића, аналитичара из Вашингтона, и не би било лоше јер би више привукло пажњу јавности, а то је Србији сада потребно. Идеја о тужби коју Кесић сматра јако добром имала би, што се тиче Америке, два повољна ефекта у тренутку када она размишља о признању независности Космета.

"Са правне стране се показује да то није чисто и правници у Стејт дипартменту и Министарству правде морају озбиљно да размотре ово питање и израде један правни темељ за који ће САД да се заложи. Друга димензија је политичка и мислим да је то тренутно много важније питање. Кроз такву тужбу би Србија први пут овде у Америци изашла у јавност показујући да питање Косова није у контексту ранијих сукоба на Балкану поготову оних у вези са Слободаном Милошевићем. Србија би показала да има правни аргумент и да тражи правно решење што би потпуно разбило имиџ који је створен у америчким медијима да је то још један у низу случајева у којима Србија исказује свој деструктивни национализам", истиче Кесић.

Према његовом објашњењу, у америчком случају питање признања независности држава је у надлежности председника САД, па би Србија уколико се одлучи на такав корак, морала да тужи Џорџа Буша. Као врсни познавалац прилика у Америци Кесић истиче да би тужба морала да се поднесе једном од савезних судова, а најбољу шансу би вероватно имала на судовима у Вашингтону и Њујорку будући да су та два суда на основу ранијих случајева познати као "активистички судови", односно они који не избегавају компликоване случајеве већ их прижељкују.

По његовом мишљењу са овим потезом не би требало чекати бар у случају Америке. Од изјаве председника Буша у Тирани до изјава представника Стејт департмента, врло јасно се показује да је Америка донела одлуку да призна независност Косова и без резолуције Савета безбедности тако да постоји правна основа да се то питање покрене и пре него што се донесе коначна одлука. Тако би се бар у јавности покренуло питање да ли Америка може да учини оно што је намерила.

И иницијатива да СБ УН од Међународног суда правде затражи мишљење о томе да ли би независност Косова била легална или не, коју је прексиноћ представио председник Србије Борис Тадић, била би легитиман потез Београда, али су мишљења о његовим ефектима сасвим опречна. Док професор Универзитета у Будимпешти и члан САНУ Тибор Варади сматра да су изгледи на успех такве иницијативе врло мали и да зависе од односа политичких снага у СБ и Генералној скупштини УН, на шта је упозорио и директор београдског Центра за људска права Војин Димитријевић, швајцарски професор уставног и међународног права Томас Флајнер оценио је да би Србија "имала све шансе да добије тај случај".

Поред поменутог предлога који ће Србија упутити УН, Тадић је навео и да у случају једностраног проглашења независности Косова "наше је да поништимо такву једнострану одлуку и покренемо међународноправне процесе пред институцијама за поништење таквог акта".

Флајнер је у изјави Танјугу објаснио да се Међународни суд правде може ангажовати на два начина – један је да орган УН затражи саветодавно мишљење од суда, а други да се суд позове да пресуди у спору. "Према члану 96 Повеље УН, Генерална скупштина или Савет безбедности УН могу тражити саветодавно мишљење о неком спорном питању од Међународног суда правде. Обично то ради Генерална скупштина", додао је Флајнер, који је и правни саветник преговарачког тима Београда. "У случају Србије, Савет безбедности би могао од суда да тражи саветодавно мишљење о тумачењу Резолуције 1244", рекао је швајцарски професор.

Други начин је да се, уколико нека земља призна Косово, суд позове да пресуди у спору између Србије и те државе, рекао је Флајнер. "Уколико би једна земља признала Косово као независну државу, Србија би могла да поведе правни поступак против те државе и да је тужи на основу Резолуције 1244 и међународног права", указао је он.

Професор Варади, који је био један од заступника у спору Србије са Босном и Херцеговином пред Међународним судом правде у изјави за "Политику", тврди да би Србија врло тешко издејствовала одлуку СБ или Генералне скупштине о тражењу мишљења од суда у Хагу. Он упозорава да чак и ако би се то десило, став суда нема обавезујућу снагу колико год његово мишљење било политички значајно.

Када је реч о намери Србије да тужи владе оних држава које признају независност Космета и то пред њиховим домаћим судовима, др Варади каже да је мало вероватно да би се такав спор завршио у нашу корист.

"Пре свега, поставља се питање да ли би Србија као држава уопште могла да покрене такав поступак или би то морали да учине неки појединци и институције из државе која је признала независност Космета. Предмет спора би евентуално могао да буде повреда устава дотичне земље. Ово правно средство је на граници замисливог. То је врло трновит правни пут. Не знам ни за један случај таквог спора", каже Варади.

Кесић, међутим, напомиње да би ефекти одлуке Србије да тужи земље које признају независност Косова били још већи у Европи него у Америци, јер се ту одлука још није искристалисала и изношење правних аргумената и вероватноћа дугогодишњег повлачења по судовима представља још једну баријеру брзом и једногласном одлучивању у оквиру Европске уније.
Јелена Церовина - Биљана Баковић

--------------------------------------------------------------------------

Обавезна надлежност Међународног суда правде

Уколико би Србија повела спор пред Међународним судом правде, морала би у том случају да призна обавезну надлежност овог суда, каже Томас Флајнер, подсетивши да Србија спада у земље које су прихватиле статут суда, али не и обавезну надлежност. "Према члану 36 параграф 2, Србија у било ком тренутку може да прихвати обавезну надлежност и онда може да поднесе тужбу против било које државе која је прихватила обавезну надлежност, као што су, на пример, урадиле Велика Британија, Финска, Данска, Аустрија, Швајцарска, Холандија, Португалија, Шпанија, Словачка итд", рекао је Флајнер.

На питање какве би правне ефекте имало мишљење, односно пресуда овог суда у вези са евентуалним једностраним или "координираним" проглашењем независности Косова, Флајнер је указао да су пресуде по спору у коме обе стране прихватају надлежност суда обавезујуће, а да у случају саветодавног мишљења, то зависи од начина на које је формулисано. "Члан 94 Повеље захтева да државе поштују пресуду, а уколико то не учине, Србија би могла да затражи од Савета безбедности УН да предузме одговарајуће мере", рекао је швајцарски професор. "У случају саветодавног мишљења, правне импликације би зависиле од садржаја тог мишљења", закључио је Флајнер.
Танјуг 

--------------------------------------------------------------------------

Вордсворт: Нема подршке промени граница на југу Србије

Прешево – Не постоји подршка промени граница на југу Србије приликом решавања будућег статуса Косова, изјавио је британски амбасадор у Србији Стивен Вордсворт у интервјуу медијима на албанском језику који излазе на југу Србије. "Реч је о две различите ствари, статус Косова решава се процесом који води Савет безбедности УН полазећи од принципа Контакт групе, а свима је познато да је овај регион део Србије и да не постоји подршка када су у питању промене граница", рекао је Вордсворт.

Како преноси интернет сајт Прешева, британски амбасадор је нагласио да је потребно да се више ради на очувању стабилности региона, како би се привукло што више страних инвеститора. "Важно је да се локални политички лидери заложе за, колико је то могуће, веће побољшање животних услова, а ми ћемо уско сарађивати са Европском унијом да помогнемо региону", рекао је он наглашавајући да највећи посао треба да ураде локални политички лидери.

Услов за инвестирање у Србију, а посебно регион Бујановца и Прешева јесте потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, "што би био конкретан сигнал бизнисменима из Велике Британије и других земаља".

Према његовој оцени, југ Србије има и људске и геостратешке добре позиције, "али не и довољно предузетничког духа". "Градоначелници других општина са којима сам разговарао просто се утркују у привлачењу страних инвеститора својим плановима и идејама, што овде није присутно у довољној мери", рекао је амбасадор Вордсворт.
Бета