Србија напредовала у сарадњи с Хагом

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 4.јуна – Солидан степен међународне усаглашености а поготову разумевања за досадашње учинке Србије– постигнут је на седници Савета безбедности Уједињених нација, где је то прилично ретка појава у разматрањима достигнућа сарадње Београда с Хашким трибуналом. Сви говорници су констатовали, наглашено или суздржаније, да је Србија напредовала у тој кооперацији, али и да као „кључна” преостаје обавеза да се Хагу изруче Ратко Младић и Горан Хаџић.

Није, дакле, све готово. Али утисак је да се све стране– и непосредно заинтересоване и оне које би да се више посвете другим изазовима међународне правде– залажу да се случај бивше Југославије приведе крају, у овом погледу, на начин који би ојачао улогу органа и принципе светске организације, а истовремено и допринео стабилизацији прилика на Балкану.

У том смислу је било интонирано и излагање шефа мисије Србије при УН Феодора Старчевића (који је јуче предао акредитиве генералном секретару Бан Ки Муну). Нагласио је, уз остало, да је Београд решен да настави сарадњу, на коју је у извештајима надлежних у УН позван, и ухапси преостала два бегунца. Као и да ће Београд и даље улагати напоре да сарадњу сарадњу с Хагом приведе успешном крају.„Ова седница се испоставила као добар моменат за Србију”, изјавио је дописнику „Политике” Душан Игњатовић, директор Канцеларије Националног савета за сарадњу с Хашким трибуналом и члан наше делегације на седници Савета. „Лепо је било представљати државу која је овде, на неки начин, похваљена”, додао је.

У овом тренутку, нисмо могли да од главног хашког тужиоца Сержа Брамерца добијемо позитивнији извештај, нагласио је. „Чини ми се да је начињен важан пробој, без жеље да будем превише оптимистичан и да будим лажне наде, имам осећај да можемо да се надамо добрим вестима из Брисела, са министарског састанка ЕУ у Бриселу”, казао је за „Политику”. Најаву у истом смислу дао нам је и Старчевић.

Брамерц је у претходно достављеном извештају Савету назначио да оцењује да су Младић и Хаџић „на дохват” српским властима. И овога пута је назначио важност њиховог хватања. Уз то је оценио да су „негативне изјаве” којима је у Београду пропраћена недавна правоснажна хашка пресуда (Веселину Шљиванчанину) у „противречности са актуелном политиком српске владе и обесхрабрују оне који би требало да сведоче”. 

Из дипломатских кругова се чује оцена да је, међу неуобичајеностима, најилустративније признање српском учинку стигло од британског представника. Америчка делегаткиња Розмари ди Карло, преузета из претходне администрације, била је осетно уздржанија од медијских наговештаја у Београду, поводом потписа шефице дипломатије на извештај да Србија сарађује с Хагом и да овдашњи Конгрес треба да властима Србије одобри досад замрзнуту финансијску помоћ (чији је износ неупоредиво мањи од политичког значаја). „Позивамо све државе да сарађују с Хагом”, рекла је Розмари ди Карло, прозивајући и Хрватску. „Одајемо признање напорима које чини Србија да ухвати и изручи преостале оптужене, као што је то учинила трансфером Радована Караџића прошлог јула”, рекла је и додала да САД позива Србију да лоцира, ухвати и пребаци (у Хаг) два преостала бегунца Ратка Младића и Горана Хаџића, чије је хапшење од кључног значаја за окончавање мандата Трибунала.

Руски представник Виталиј Чуркин је поздравио напредак Београда у сарадњи с Хашким трибуланом за који је рекао да рад треба да заврши у року. Пребацио је појединим земљама, не и Србији, недовољну кооперацију с тим органом УН.

Председник Хашког трибунала Патрик Робертсон је у уводном излагању истакао да би „мрљу” у напорима Савета безбедности и самог суда представљала околност да Младић и Хаџић не буду ухапшени. Србија је, међутим, добила подршку за напоре, које улаже, да такве мрље не буде.