Интернет бизнис шанса за зараду

Могу ли српски веб дизајнери да праве сајтове попут Фејсбука и Мај спејса и да на тај начин зарађују милионе и милијарде долара? Хоће ли се и када у Србији коначно развити свест о значају интернет бизниса и количини новца који он доноси?

Следеће недеље одговоре на ова питања покушаће да дају представници светских интернет гиганата попут „Амазона”, најпознатијег веб шопа на планети чији се овогодишњи промет процењује на око 14 милијарди долара (петина бруто домаћег производа Србије), Пејпала, глобалног лидера у новчаним трансакцијама путем Интернета и чувене немачке хостинг компаније „Рапид Шер”, која нуди услуге „складиштења” датотека. Они ће на конференцији у Београду разматрати, између осталог, могућност развоја веб бизниса у Србији, што подразумева рекламирање и оглашавање на Интернету, као и онлајн куповину.

– У Србији се мало зна о интернет бизнису – каже Владимир Милисављевић, директор агенције „Ај фронт”, која је организатор окупљања највећих глобалних веб компанија у Београду. – Због тога ће представници ових гиганата објаснити српским програмерима и веб дизајнерима како та врста пословања функционише у развијеним земљама, јер ми прилично каскамо. Тако, рецимо, у Србији свега седам одсто становништва купује преко Интернета и на основу тога се остварује годишњи промет од око 137 милиона евра. То је готово занемарљиво јер у Америци само Пејпал на овај начин годишње обрне око три милијарде долара.

Да ствар буде још гора, купци из Србије ништа не могу да купе преко Пејпала. На сајту овог сервиса, који служи управо за најразличитије врсте куповине и при том нуди безбедно онлајн плаћање, на листи земаља из којих је могуће наручивати производе нема Србије. То је, према оцени Горана Стевановића, сувласника компаније „Пи-Ес тек”, која се бави израдом компјутерског софтвера и комплетних пословних решења, последица недостатка закона о електронској трговини.

– За разлику од људи у развијеним земљама, Срби још не могу да поручују ствари из већине веб продавница и да преко Пејпала плаћају картицом. Могу, додуше, да користе неке сервисе, али је питање колико је то исплативо. На пример, ако неко преко Интернета из иностранства поручи књигу која кошта 10 евра, због разноразних лежарина, пореза и других дажбина на крају ће морати да је плати пет до шест пута скупље – објашњава Стевановић, додајући да је осим законске регулативе у Србији неопходно створити и културу у електронској трговини.

Он, међутим, сматра да постоји потенцијал за унапређење интернет бизниса, јер млађе генерације имају знања из ове области.

– Код нас се засад све своди на пословне апликације, иако је технички изводљиво да српски програмери праве сајтове попут, рецимо, Фејсбука и Мај спејса и да зараде огромне паре. Ипак, биће потребно још времена да таква идеја буде спроведена у дело – наглашава Стевановић.

И у „Ај фронту” су сагласни да у Србији има добрих програмера и веб дизајнера, али напомињу да земљи једноставно недостаје неки велики веб пројекат.

– Не морају то да буду сајтови као што су Фејсбук и Мај спејс. И мање веб презентације сличног типа доносе новац, али већина људи у Србији тога још није свесна, иако, руку на срце, у држави постоји доста фирми које пружају компјутерске услуге које се уопште на разликују од оних у иностранству – истиче Милисављевић, наводећи као позитиван пример изузетно професионално урађене сајтове многих дневних листова.

Ипак, наглашава да Србија и даље прилично заостаје у оглашавању на Интернету, док је у свету онлајн рекламирање у сталном порасту.

– У Аустралији је, рецимо, прошле године оглашавање на глобалној компјутерској мрежи порасло за 27 одсто и достигло рекордну цифру од 1,7 милијарди аустралијских долара. Код нас је то још у повоју, иако су сајтови многих дневних листова прилично добро посећени. Штета је што то не користе у довољној мери, јер би од фирми које поставе огласе на њиховим веб презентацијама могли доста да зараде – сматра Милисављевић и упозорава да ће и српски, попут америчких штампаних медија, запасти у велику кризу ако се под хитно не оријентишу на издања у електронском формату.