Internet biznis šansa za zaradu

Mogu li srpski veb dizajneri da prave sajtove poput Fejsbuka i Maj spejsa i da na taj način zarađuju milione i milijarde dolara? Hoće li se i kada u Srbiji konačno razviti svest o značaju internet biznisa i količini novca koji on donosi?

Sledeće nedelje odgovore na ova pitanja pokušaće da daju predstavnici svetskih internet giganata poput „Amazona”, najpoznatijeg veb šopa na planeti čiji se ovogodišnji promet procenjuje na oko 14 milijardi dolara (petina bruto domaćeg proizvoda Srbije), Pejpala, globalnog lidera u novčanim transakcijama putem Interneta i čuvene nemačke hosting kompanije „Rapid Šer”, koja nudi usluge „skladištenja” datoteka. Oni će na konferenciji u Beogradu razmatrati, između ostalog, mogućnost razvoja veb biznisa u Srbiji, što podrazumeva reklamiranje i oglašavanje na Internetu, kao i onlajn kupovinu.

– U Srbiji se malo zna o internet biznisu – kaže Vladimir Milisavljević, direktor agencije „Aj front”, koja je organizator okupljanja najvećih globalnih veb kompanija u Beogradu. – Zbog toga će predstavnici ovih giganata objasniti srpskim programerima i veb dizajnerima kako ta vrsta poslovanja funkcioniše u razvijenim zemljama, jer mi prilično kaskamo. Tako, recimo, u Srbiji svega sedam odsto stanovništva kupuje preko Interneta i na osnovu toga se ostvaruje godišnji promet od oko 137 miliona evra. To je gotovo zanemarljivo jer u Americi samo Pejpal na ovaj način godišnje obrne oko tri milijarde dolara.

Da stvar bude još gora, kupci iz Srbije ništa ne mogu da kupe preko Pejpala. Na sajtu ovog servisa, koji služi upravo za najrazličitije vrste kupovine i pri tom nudi bezbedno onlajn plaćanje, na listi zemalja iz kojih je moguće naručivati proizvode nema Srbije. To je, prema oceni Gorana Stevanovića, suvlasnika kompanije „Pi-Es tek”, koja se bavi izradom kompjuterskog softvera i kompletnih poslovnih rešenja, posledica nedostatka zakona o elektronskoj trgovini.

– Za razliku od ljudi u razvijenim zemljama, Srbi još ne mogu da poručuju stvari iz većine veb prodavnica i da preko Pejpala plaćaju karticom. Mogu, doduše, da koriste neke servise, ali je pitanje koliko je to isplativo. Na primer, ako neko preko Interneta iz inostranstva poruči knjigu koja košta 10 evra, zbog raznoraznih ležarina, poreza i drugih dažbina na kraju će morati da je plati pet do šest puta skuplje – objašnjava Stevanović, dodajući da je osim zakonske regulative u Srbiji neophodno stvoriti i kulturu u elektronskoj trgovini.

On, međutim, smatra da postoji potencijal za unapređenje internet biznisa, jer mlađe generacije imaju znanja iz ove oblasti.

– Kod nas se zasad sve svodi na poslovne aplikacije, iako je tehnički izvodljivo da srpski programeri prave sajtove poput, recimo, Fejsbuka i Maj spejsa i da zarade ogromne pare. Ipak, biće potrebno još vremena da takva ideja bude sprovedena u delo – naglašava Stevanović.

I u „Aj frontu” su saglasni da u Srbiji ima dobrih programera i veb dizajnera, ali napominju da zemlji jednostavno nedostaje neki veliki veb projekat.

– Ne moraju to da budu sajtovi kao što su Fejsbuk i Maj spejs. I manje veb prezentacije sličnog tipa donose novac, ali većina ljudi u Srbiji toga još nije svesna, iako, ruku na srce, u državi postoji dosta firmi koje pružaju kompjuterske usluge koje se uopšte na razlikuju od onih u inostranstvu – ističe Milisavljević, navodeći kao pozitivan primer izuzetno profesionalno urađene sajtove mnogih dnevnih listova.

Ipak, naglašava da Srbija i dalje prilično zaostaje u oglašavanju na Internetu, dok je u svetu onlajn reklamiranje u stalnom porastu.

– U Australiji je, recimo, prošle godine oglašavanje na globalnoj kompjuterskoj mreži poraslo za 27 odsto i dostiglo rekordnu cifru od 1,7 milijardi australijskih dolara. Kod nas je to još u povoju, iako su sajtovi mnogih dnevnih listova prilično dobro posećeni. Šteta je što to ne koriste u dovoljnoj meri, jer bi od firmi koje postave oglase na njihovim veb prezentacijama mogli dosta da zarade – smatra Milisavljević i upozorava da će i srpski, poput američkih štampanih medija, zapasti u veliku krizu ako se pod hitno ne orijentišu na izdanja u elektronskom formatu.