Изумиру дућани на ћошку

Породица Момчиловић, која живи на ободу града, у Миријеву 4, сваке суботе ујутру колима прелази петнаест километара до мегамаркета „Родић” у Новом Београду. Потрошено гориво и изгубљени нерви у гужви на „Газели” се, кажу чланови ове четворочлане породице, исплате. Куповином за викенд у великим маркетима, према њиховој рачуници, уштеди се и до 20 одсто. Осим тога, ту је и могућност одложеног плаћања, као и редовне акције.

А све учесталије отварање нових продајних објеката великих трговинских ланаца и реновирање старих, потврђује да наши суграђани ређе одлазе у куповину у дућан у комшилуку. То примећују и трговци.

– Вероватно ћу затворити продавницу за месец-два. Од када је оближњи „Макси”, који већ дуго угрожава моје пословање, пре два месеца почео да ради 24 сата дневно, и они који су у вечерњим сатима куповали код мене, сада одлазе у супермаркет – жали нам се власник једне продавнице у новобеоградском Блоку 21.

Према званичним статистикама учешће супермаркета у продајном простору у Београду је још 2006. године надмашило учешће класичних продавница. Према проценама градског Завода за статистику и информатику из марта ове године на територији града послује 22.515 продавница. Нема информација о томе колико је тачно самосталних трговинских радњи, али према незваничним подацима њихов број опада и до 10 одсто годишње.

Економисти предвиђају да ће се до 2015. године више од 70 одсто промета обављати у супермаркетима и хипермаркетима, а мање од 20 одсто становника престонице снабдеваће се у малим продајним објектима. А и цене су на страни великих трговинских ланаца. Тако у „Идеи” сто грама „гранд ароме” може да се купи за 58,99 динара, док је у мањим продавницама које смо обишли цена ове кафе од 70 до 75 динара. Млечна чоколада „милка” од сто грама у „Максију” кошта 85,90 динара, а у мањим продавницама цена ове посластице прелази и стотку, док паковање „фета” сира од 250 грама у продајним објектима овог трговинског ланца стаје 116,80 динара, а у радњама на ћошку од 130 до 145 динара.

Шта је решење за опстанак малих трговина и на који начин могу да се изборе са великим трговинским ланцима? Економисти виде излаз у заузимању добрих локација и у удруживању.

– Мали трговци морају да задрже добре локације у центру града и да ту продају робу по високим ценама. Таквих радњи има у свим европским престоницама, а и асортиман њихових производа ваљало би да буде прилагођен локацији. Да понуде цигарете и пића и све оно што у самом центру града може да затреба купцима, док власници малих радњи на периферији који добро познају комшије могу да им изађу у сусрет продавањем робе на црту – објашњава Александар Стевановић из Центра за слободно тржиште.

Он додаје да ће опстанак малих трговаца зависити од њихове креативности, а решење може бити и већ одавно саветовано удруживање.

– Тако би могли да повећају набавну снагу и добију ниже цене од добављача. Осим у високим ценама, слабост малих продавница лежи и у измиривању обавеза према произвођачима. Уколико једном не плате добављаче на време ризикују да их изгубе пошто имају мали промет, док се код великих трговаца кашњење толерише – сматра Стевановић.

С. Д.