Izumiru dućani na ćošku

Porodica Momčilović, koja živi na obodu grada, u Mirijevu 4, svake subote ujutru kolima prelazi petnaest kilometara do megamarketa „Rodić” u Novom Beogradu. Potrošeno gorivo i izgubljeni nervi u gužvi na „Gazeli” se, kažu članovi ove četvoročlane porodice, isplate. Kupovinom za vikend u velikim marketima, prema njihovoj računici, uštedi se i do 20 odsto. Osim toga, tu je i mogućnost odloženog plaćanja, kao i redovne akcije.

A sve učestalije otvaranje novih prodajnih objekata velikih trgovinskih lanaca i renoviranje starih, potvrđuje da naši sugrađani ređe odlaze u kupovinu u dućan u komšiluku. To primećuju i trgovci.

– Verovatno ću zatvoriti prodavnicu za mesec-dva. Od kada je obližnji „Maksi”, koji već dugo ugrožava moje poslovanje, pre dva meseca počeo da radi 24 sata dnevno, i oni koji su u večernjim satima kupovali kod mene, sada odlaze u supermarket – žali nam se vlasnik jedne prodavnice u novobeogradskom Bloku 21.

Prema zvaničnim statistikama učešće supermarketa u prodajnom prostoru u Beogradu je još 2006. godine nadmašilo učešće klasičnih prodavnica. Prema procenama gradskog Zavoda za statistiku i informatiku iz marta ove godine na teritoriji grada posluje 22.515 prodavnica. Nema informacija o tome koliko je tačno samostalnih trgovinskih radnji, ali prema nezvaničnim podacima njihov broj opada i do 10 odsto godišnje.

Ekonomisti predviđaju da će se do 2015. godine više od 70 odsto prometa obavljati u supermarketima i hipermarketima, a manje od 20 odsto stanovnika prestonice snabdevaće se u malim prodajnim objektima. A i cene su na strani velikih trgovinskih lanaca. Tako u „Idei” sto grama „grand arome” može da se kupi za 58,99 dinara, dok je u manjim prodavnicama koje smo obišli cena ove kafe od 70 do 75 dinara. Mlečna čokolada „milka” od sto grama u „Maksiju” košta 85,90 dinara, a u manjim prodavnicama cena ove poslastice prelazi i stotku, dok pakovanje „feta” sira od 250 grama u prodajnim objektima ovog trgovinskog lanca staje 116,80 dinara, a u radnjama na ćošku od 130 do 145 dinara.

Šta je rešenje za opstanak malih trgovina i na koji način mogu da se izbore sa velikim trgovinskim lancima? Ekonomisti vide izlaz u zauzimanju dobrih lokacija i u udruživanju.

– Mali trgovci moraju da zadrže dobre lokacije u centru grada i da tu prodaju robu po visokim cenama. Takvih radnji ima u svim evropskim prestonicama, a i asortiman njihovih proizvoda valjalo bi da bude prilagođen lokaciji. Da ponude cigarete i pića i sve ono što u samom centru grada može da zatreba kupcima, dok vlasnici malih radnji na periferiji koji dobro poznaju komšije mogu da im izađu u susret prodavanjem robe na crtu – objašnjava Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.

On dodaje da će opstanak malih trgovaca zavisiti od njihove kreativnosti, a rešenje može biti i već odavno savetovano udruživanje.

– Tako bi mogli da povećaju nabavnu snagu i dobiju niže cene od dobavljača. Osim u visokim cenama, slabost malih prodavnica leži i u izmirivanju obaveza prema proizvođačima. Ukoliko jednom ne plate dobavljače na vreme rizikuju da ih izgube pošto imaju mali promet, dok se kod velikih trgovaca kašnjenje toleriše – smatra Stevanović.

S. D.