Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Заобилазни путеви новца

Заобилазни путеви новца
Херцег Нови привлачи купце дубоких џепова (Фотодокументација "Политике")

Од нашег сталног дописника
Подгорица - Колико је директних страних инвестиција до сада ушло у Црну Гору, нико са сигурношћу не може да каже, јер не постоје веродостојни статистички подаци, а званични извори чето пласирају контрадикторне информације. При томе не треба заборавити ни на чињеницу да добар део капитала у ову државу улази преко трећих земаља, локалних компанија и у готовини.
Домаћи али и инострани економски стручњаци слажу се, међутим, да међу улагачима, ипак, предњаче они из Русије, чији је новац све присутнији у Црној Гори, и то не само кроз куповину домаћих предузећа, него и кроз улагања у некретнине, око чега се последњих година плету многе интригантне приче.

Да је заиста тако сведочи и извештај Генералног директоријата за спољну политику Европске уније, сачињен на захтев Спољнополитичког комитета Европског парламента, а који је недавно обелодањен и у Подгорици.

У овом документу европски експерти тврде да су руске директне финансијске инвестиције у Црној Гори много веће него у било којој другој земљи некадашњег социјалистичког блока.

Извештај, назван "Руска економска пенетрација у Црну Гору", говори да су руске инвестиције много веће него што би неко могао закључити на основу званичних статистичких података, "али нису тако велике као што се често провлачи по медијима".

На овакав корак европски парламентарци су се одлучили, како тврде, због све учесталијих прича о томе да руски бизнисмени перу новац и "њиховом све већем утицају у најмлађој држави у свету".

"Руски бизнисмени најприсутнији су у базичној индустрији, где доминантну улогу има ′Русал′, фирма Олега Дерипаске, чији извоз представља више од половине укупног црногорског извоза, затим у хотелској индустрији и у куповању некретнина", тврде из Генералног директоријата. "Црногорска влада негира постојање доминације руског капитала у Црној Гори, док опозиција тврди супротно. Званични подаци о директним инвестицијама говоре у прилог ставу владе у Подгорици, али повећање руских инвестиција у последње две године и чињеница да се руски капитал појављује у Црној Гори преко фирми чија су седишта у Великој Британији, Швајцарској, Холандији, Сједињеним Државама, на Кипру, у Лихтенштајну и на Британским Девичанским острвима иду у прилог ставовима опозиције."

Анализе, такође, указују да је у Црну Гору прошле године стигло око 1,2 милијарде евра страних директних инвестиција, од којих је 98,3 милиона из Русије, али исто тако и да је део руског капитала ушао преко Велике Британије, Швајцарске и Кипра, "што званични удео од 8,1 одсто руских инвестиција у Црној Гори повећава на више од 25 одсто".

Овакви подаци показују да су руске директне инвестиције од 2004. године, када су износиле 1,7 милиона, до ове године скочиле 57 пута.

По овој статистици Црна Гора је убедљиво најатрактивнија за руски капитал, јер је проценат руских инвестиција у Пољској 0,7, Бугарској 0,9, Естонији 2,3, Литванији 6,3, Летонији 6,6, а у Црној Гори 8,1 одсто. До сада су Руси највише уложили у куповину Комбината алуминијума Подгорица и Рудника боксита у Никшићу, те неколико хотела на црногорској обали, а одлуком Скупштине Црне Горе, коју је прихватила и влада, заустављена је приватизација Термоелектране и Рудника угља у Пљевљима, које је Дерипаска такође желео да укњижи у свој капитал.

Последњих недеља показало се да су Руси заинтересовани и за куповину Луке Бар, те преосталог, неприватизованог, дела хотелских и туристичких капацитета, јер је према тренутним неформалним показатељима, после Срба, на Црногорском приморју ове године боравило највише Руса, који су чинили петину црногорске туристичке клијентеле.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.