Купи каду, па иди у бању

Сирча код Краљева – "Раније је то било примитивно, уклони се дно са овећег дрвеног бурета па се напуни водом и болесник у њему проводи колико му је воља. После, кад су ’изашла’ ова метална бурад, само се отвори и напуни бањском водом, обично оно од 200 литара. Многи су чак под њим ложили и ватру да вода буде топлија. Тако, ето, седи чича и ’крчка’ се у бурету… У ствари, лечи се, а ранијих година долазили су само старији људи и сви су се бањали без икакве одеће. Такав је био договор и била је ово, засигурно, прва нудистичка бања…"

Овако, помало уз шалу, о историји лечења у Сирчанској бањи, смештеној у атару села Сирче, а у долини између два брда која су обронци Котленика, за "Политику" говори Миломир Милићевић. Он са супругом Радмилом живи ту, у центру "бање", и са неколико комшија је минулих година, вели, уложио прилично рада и труда у уређење овог "лечилишта".

Тако се сада, испод једне узвисине, из неколико издашних извора, благо сумпоровита вода непроменљиве температуре од 18 степени улива у два бетонска базена, величине "два са два". Један је женски, а други мушки и они су, нарочито преко лета, тесни. Због тога су гости почели да подижу своја, савременија "купатила". Не зна се ко је први ту донео половну каду, али их сада има 24, а преко лета и до педесетак.

Зна се која је чија и кад је власник не користи – може и гост без "свог купатила". Углавном, дивота једна, у односу на преуско буре. Терапију за болесне од ишијаса, отворених рана, проширених вена, желудачних болести, повишеног шећера и других бољки, не преписује лекар, већ се она преноси са колена на колено. Најпре се болесници мажу блатом од земље натопљене овом водом. После пола сата, према правилима написаним на оближњем храсту, блато се опере тако да болесник чист улази у базен или каду и ту се бања сат, два…

– После десетак дана болест оде ко дланом о длан – додаје Миломир. – Зато преко лета овде има и по две стотине душа, из свих крајева, од Суботице до Врања. Иначе, сезона не престаје, има их, купају се и око Светог Јована, односно друге половине јануара. Баш је летос један из Босиљграда дошао, није могао на ноге, ја сам га колима довезао, а отишао је пешице и однео торбу – каже Миломир.

Овде се коришћење воде и блата не плаћа, а смештај у приватним кућама износи 150 динара дневно по особи. Како би поткрепили тврдње о лековитости воде и блата, Младен Васиљевић, председник месне заједнице Сирча, и његов сарадник Слободан Луковић испричали су нам да појединци у пластичним чашама блато односе и по 200 динара га продају пацијентима у околним, правим и познатим бањама.

– Иначе, овде људи долазе ради лечења две, три стотине година – каже Васиљевић – а лековитост воде и блата, како легенда каже, откривена је још у турско доба. Открили су то, да тако кажем, коњи. Изнурени и повређени враћали су се са бојишта, а овде пили воду и блато газили, од чега су им ране бивале брзо зацељене. Но, пошто је ово земљиште месне заједнице, планирамо да асфалтирамо део пута до извора, да поставимо расвету, а онда да неком ко жели да уложи новац понудимо да сагради пристојан објекат за смештај, односно да подигне право лечилиште.