Опера на темељима неизграђеног музеја

Свој глас на конкурсу за место будуће опере Ђорђе Бобић, градски архитекта, дао би локацији поред палате бившег СИВ-а, на темељима никада саграђеног музеја револуције. Простор покрај Музеја савремене уметности, за који се до сада залагао у јавности, и даље му је прихватљив, будући да би Опера и проширени Музеј, према његовом мишљењу, чинили складну целину. Сам шпиц Ушћа, који је такође у оптицају, није му близак, јер сматра да је тај простор упечатљива и непоновљива слика Београда коју не треба нарушавати. Ово је мишљење градског архитекте од кога је потекла идеја да Опера буде подигнута у Новом Београду. Коначни суд ће дати грађани на конкурсу за уређење Парка пријатељства, у оквиру кога ће до 17. фебруара 2008. године предлагати на којем од три поменута места желе зграду Опере.

Дирекција за грађевинско земљиште и друштва урбаниста и архитеката су изашли из стручних оквира и позвали све грађане, без обзира на професију и подручје интересовања, да пусте машти на вољу, лансирају идеје и предложе садржаје који би оплеменили пространство од Бранковог моста до хотела "Југославија", великог али неискоришћеног потенцијала. Да ли ће то бити асоцијација на Централ парк у Њујорку, Хајд парк у Лондону или нека нова визија, препуштено је слободној вољи грађана. Никаква ограничења у том погледу не постоје. Учесници о новој градњи на овом простору не би требало да размишљају, јер је она резервисана само за проширење Музеја савремене уметности и изградњу зграде Опере.

Подсетимо, одлуци да она буде подигнута у Новом Београду претходио је низ трибина и стручних скупова на којима се углавном полемисало да ли ова институција треба да буде саграђена на Тргу Републике и само припојена Народном позоришту, или је пак треба одвојити од матичне куће и преселити на Ушће. Градски челници до данашњег дана нису успели да убеде оперске певаче, балерине и многе посленике културе да је изградња Опере на Тргу Републике неизводљива. Како обичан свет размишља на ову тему и која локација за подизање Опере му је најдража биће познато после 17. фебруара, по окончању конкурса.

Десет најкреативнијих идеја биће награђено новчаном сумом од по 200.000 динара. Жири, којим председава градски архитекта, сачињен је од представника културе из различитих области, а међу њима су Борис Подрека, Мрђан Бајић, Милета Продановић, Душан Оташевић, Михаило Пантић, Љубомир Симовић, Миодраг Табачки, Иван Тасовац, Јасминка Цвејић, Антоније Антић, Сретен Вујовић, Биљана Крнета, Зоран Никезић, Снежана Ристић и Зорица Савичић.

– Не оцењујемо пројекте, већ идеје и садржаје. Од учесника очекујемо да предложе визију овог упражњеног простора, који је грађанима помало одбојан, јер им ништа не нуди. Немамо намеру да нешто форсирамо, јер је реч о анкети грађана – каже Ђорђе Бобић.

Суштина је да обалски појас поред ушћа Саве у Дунав остане неизграђен, али не и отуђен.