Отворен Магритов музеј

Специјално за „Политику”
Брисел – Сликар, вајар, фотограф и синеаста, Рене Магрит (1898-1967), један од најзначајнијих сликара 20. века и једна од најважнијих личности надреалистичког покрета,добио је свој музеј у Бриселу. Музеј је у потпуности посвећен Магриту, а 2. јуна га је свечано инаугурисао белгијски краљ Албер Други.

Магритов музеј налази се у самом центру Брисела, недалеко од Гран пласа, једног од најлепших европских тргова. На три нивоа који обухватају простор од 2500 квадратних метара, представљено је око 250 остварења међу којима су и ремек-дела „Царство светлости”, „Ђоконда” и „Повратак”, која су власништво Краљевских музеја ликовних уметности у Бриселу и власника приватних збирки.

Ова јединствена колекција представљена је хронолошким редом у три периода: 1898-1929, где су изложена дела из конструктивистичког периода из којег проистичу Магритова прва надреалистичка дела, цртежи и фотографије. Други период, 1930-1950, јесте времепосле Магритовог повратка из Париза у Брисел и време Другог светског рата. Последњи период 1951-1967.је добакада се Магрит потпуно посвећује истраживању неких типичних идеја и експериментисања са светлом и тамом. Посета музеја се завршава уз пројекцију дугометражног филма о Магритовом животу,у којем се могу видети и исечци које је сам сликар снимао и волео да гледа са својим пријатељима. Интересантна је идеја да се на неким местима у музеју уместо прозора налазе екрани на којима посетиоци могу да виде небо прошарано белим облацима, као што их је сликао Магрит, између осталог и на чувеној слици под називом „Повратак”.

(/slika2)Рене Магрит се родио у Белгији 1898. Почео је да слика још у раној младости. Студирао је на Сликарској академији у Бриселу до 1918. године. Своју прву надреалистичну слику, „Изгубљени џокеј” насликао је 1926, а прву изложбу је одржао годину дана касније. Разочаран њеним неуспехом, преселио се у Париз где се упознао с водећим именима надреализма: Андре Бретоном, Пол Елијаром и ЛујемАрагоном. Овај париски период је веома битан за Магритово стваралаштво. Међутим, он живи на периферији Париза са својом супругом Жоржет,потпуно изолован од боемског живота, карактеристичног за уметнике тог времена. Ова чињеница доводи и до неспоразума између Магрита и његових пријатеља који су сматрали да његов стил живота није у сагласности са његовим уметничким идејама. Магрит се враћа у Белгију, али не прекида везу са Паризом. Живот је провео на релацији између острва Сен Лују срцу Париза и Брисела, у друштву пријатеља и жене која му је била и главни модел и извор инспирације.

Магрит је у потпуности схватио и пројектовао кроз своја дела врло озбиљне проблеме као што су: положај жене у друштву („Сећање”,где је представљена биста женске главе са црвеном мрљом на слепоочници); ратни сукоби у којима само оружје остаје у животу („Преживели”,са окрвављеном пушком наслоњеном о зид)и екологија, представљена на заиста необичан начин – птице израстају из биљака, планине се претварају у птице, а џиновска јабука остаје заробљена у тесној просторији.

Магритове слике су и данас загонетне, а његов чудесни свет маште омогућује нам да се суочимо саправом егзистенцијом. Рене Магрит доводи у питање Платоново схватање уметности по којем су уметничка дела само одсјај идеје,као и Аристотелову теорију према којој је уметност презентација онога што већ постоји. То чинипознатом реалистичком сликом луле испод које стоји натпис: „Ово није лула”. Јасно је да насликана лула није лула. „Можда звучи сувише поједностављено, али то је прави шок за људе који не размишљају” –изјавио је Магрит за ту слику. Ову идеју наставља и на другим платнима (испод слике коња пише „врата”, испод сата „ветар”...) – Магрит је желео да доведе у питање не само наше схватање стварности, него и саму стварност. Најбољи пример како Магрит у томе успева је слика „Царство светлости” из 1954. године, на којој доводи до крајности однос дана и ноћи, односно светлости и таме. На врху слике се налази небо с белим облацима, а на доњем делу је кућа и дрво у мраку, аиспред њих је улична светиљка чији се одраз види у води.

Магритов непоновљиви стил и оригиналност идеја чине га једним од десет најпознатијих сликара света! Своја дела је описивао речима: „Она су видљиви призори који ништа не скривају; она изазивају мистерију и, када их неко посматра, помисли: ’Шта ово значи?’Не значи ништа, јер ни мистерија не значи ништа, она се не може спознати.”