Сезона вета у Вашингтону

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 13. децембра – Дуели унутар америчких власти подсећају на заседања у УН о односима између Израелаца и Палестинаца, примећује овдашњи хроничар. Сличност види у околности што у оба случаја често из Беле куће стиже – вето.

Председник Џорџ Буш јуче је опет посегао за ветом и тако спречио ступање на снагу закона о проширењу дечје заштите, који је изгласала њему опозициона демократска већина у парламенту. У предложеним параграфима видео је "неоправдано повећање државних издатака и недопустиву социјализацију".

Важније му је ратовања него национално здравље, пребацује му блокирана страна. Алудирају на раст трошкова за фронт у Ираку, у домену где су такође доживели вето кад су пројектовали да се трупе оданде постепено повлаче у одређеним датумима. "Орочавање би само охрабрило непријатеља", оценио је Буш и одбио да потписом одобри ту "ујдурму".

Лидер се све до средине прошле године поносио овде околношћу да ниједном није употребио вето. Али кад је једном повукао такав потез – претпрошлог јула, против проширења генетских истраживања – учестао је. Откако су његови републиканци предали законодавну власт демократама – у јануару, на основу изборних резултата – већ је шест пута стопирао законске предлоге. Са укупно седам вета, он још далеко заостаје за својим претходницима после Другог светског рата, али низ његових резова у садашњим околностима аналитичари виде као доказ растућих подела у власти, појачаних предизборним тактикама обеју главних странака.

И републиканци и демократи рачунају, наиме, да ће им одлучно међусобно супротстављање – повећати бирачко тело. Демократе оптужују председника да је "себи дао превише важности", а он њих – да "превише политизирају, док многи важни закони чекају на усвајање".

Повремено се тражи компромис. Али прети и нови вето – на енергетски закон који предлаже веће опорезивање нафташа, Бушу блиских кругова.

Нервоза расте, за разлику од практичног учинка. Демократском сенатору Чарлсу Ренгелу као да је све то пресело па је оптужио и своје колеге – да су подлегли "стокхолмском синдрому", то јест да показују наклоност према републиканским "отмичарима" легислативе усмерене на равномернију расподелу пореских обавеза.

На претњу републиканаца да ће непрекидним говорима ("филибастер") опструисати рад парламента, он предлаже да им се то омогући. "Па нека говоре док не издахну", порука је коју је одбио и вођа сенатске већине, његов партијски колега, Хари Рид као "чврсторукашки стил".

Анкете показују да су грађани незадовољни. Утисак им је да политичари дају предност међусобним препуцавањима, а да занемарују опште интересе. Рејтинзи и Беле куће и Конгреса су "на ниским гранама".

Буш као да користи специфичан вето и према таквим негодовањима. "Не руководим се анкетама", каже.