Хидробизнис брине екологе

Стални раст потрошње електричне енергије и све већа забринутост због негативних утицаја на околину приликом сагоревања угља подстакли су интересовање за коришћење хидроенергетског потенцијала малих водотокова у Србији. Процењује се да се у Србији може изградити 867 малих хидроцентрала, а данас је у погону само тек 31 мини-електрана. Њихов потенцијал био би између 400 и 500 мегавата, што је трећина планираних потреба за струјом у Србији. Да Србија има велики капацитет у коришћењу овог извора енергије, који није довољно искоришћен, недавно је потврдио и министар за заштиту животне средине Саша Драгин. Међутим, градњу малих хидроцентрала, бар донекле, кочи управо држава, која још није поставила одговарајућу правну регулативу. С друге стране, на пример, еколози удружења "Еко-покрет Ибар" из Краљева упозоравају да би хидроцентрала уништила ову, једну од најлепших речних долина у Србији.

Идеја о изградњи чак 10 хидроцентрала на Ибру почела је средином деведесетих, када је у оквиру Просторног плана Србије предвиђена градња чак десет мини-хидроцентрала – прва код Рашке, последња на чувеном Лакту код Богутовца, недалеко од Краљева.

Пре извесног времена, за градњу хидроцентрала се интересовала фирма из Пожаревца. Међутим, еколози су се томе успротивили, с образложењем да би, уз трајне последице по еко-систем, изградња хидроцентрале драстично утицала на квалитет воде у реци, што би се одразило на квалитет пијаће воде у Краљеву.

О томе колико је тешко прибавити све дозволе за градњу хидроцентрале сведочи и Бранимир Бранковић, који учествује у градњи мини-хидроцентрале на Гружи, од 80 киловата. Како објашњава за наш лист, потребно је око 40 дозвола различитих институција да би се изградила мала централа.

Сваки документ кошта између 10.000 и 12.000 динара. Бранковић објашњава да једна хидроцентрала од 100 киловата може да снабдева мање насеље струјом. У изградњу је потребно уложити око 30.000 евра. Због тога би била неопходна и финансијска помоћ државе, која би у томе могла да има интерес – смањење увоза струје, коришћење обновљивих извора енергије, смањење загађења животне средине, регулисање водотокова и упошљавање домаће индустрије.

Полазећи од тога да за погон користи обновљив извор енергије, свака, па и мала хидроцентрала замењује потрошњу угља (око 1,4 килограма по сваком киловат-сату произведене електричне енергије) или природног гаса, па је у функцији одрживог развоја – не само у погледу очувања природних ресурса, већ и заштите животне средине од емисије оксида сумпора, азота и угљеника.

Ови гасови са ефектом стаклене баште изазивају глобално загревање и прете да изазову неповратни процес промене климе на земљи.