Hidrobiznis brine ekologe

Stalni rast potrošnje električne energije i sve veća zabrinutost zbog negativnih uticaja na okolinu prilikom sagorevanja uglja podstakli su interesovanje za korišćenje hidroenergetskog potencijala malih vodotokova u Srbiji. Procenjuje se da se u Srbiji može izgraditi 867 malih hidrocentrala, a danas je u pogonu samo tek 31 mini-elektrana. Njihov potencijal bio bi između 400 i 500 megavata, što je trećina planiranih potreba za strujom u Srbiji. Da Srbija ima veliki kapacitet u korišćenju ovog izvora energije, koji nije dovoljno iskorišćen, nedavno je potvrdio i ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin. Međutim, gradnju malih hidrocentrala, bar donekle, koči upravo država, koja još nije postavila odgovarajuću pravnu regulativu. S druge strane, na primer, ekolozi udruženja "Eko-pokret Ibar" iz Kraljeva upozoravaju da bi hidrocentrala uništila ovu, jednu od najlepših rečnih dolina u Srbiji.

Ideja o izgradnji čak 10 hidrocentrala na Ibru počela je sredinom devedesetih, kada je u okviru Prostornog plana Srbije predviđena gradnja čak deset mini-hidrocentrala – prva kod Raške, poslednja na čuvenom Laktu kod Bogutovca, nedaleko od Kraljeva.

Pre izvesnog vremena, za gradnju hidrocentrala se interesovala firma iz Požarevca. Međutim, ekolozi su se tome usprotivili, s obrazloženjem da bi, uz trajne posledice po eko-sistem, izgradnja hidrocentrale drastično uticala na kvalitet vode u reci, što bi se odrazilo na kvalitet pijaće vode u Kraljevu.

O tome koliko je teško pribaviti sve dozvole za gradnju hidrocentrale svedoči i Branimir Branković, koji učestvuje u gradnji mini-hidrocentrale na Gruži, od 80 kilovata. Kako objašnjava za naš list, potrebno je oko 40 dozvola različitih institucija da bi se izgradila mala centrala.

Svaki dokument košta između 10.000 i 12.000 dinara. Branković objašnjava da jedna hidrocentrala od 100 kilovata može da snabdeva manje naselje strujom. U izgradnju je potrebno uložiti oko 30.000 evra. Zbog toga bi bila neophodna i finansijska pomoć države, koja bi u tome mogla da ima interes – smanjenje uvoza struje, korišćenje obnovljivih izvora energije, smanjenje zagađenja životne sredine, regulisanje vodotokova i upošljavanje domaće industrije.

Polazeći od toga da za pogon koristi obnovljiv izvor energije, svaka, pa i mala hidrocentrala zamenjuje potrošnju uglja (oko 1,4 kilograma po svakom kilovat-satu proizvedene električne energije) ili prirodnog gasa, pa je u funkciji održivog razvoja – ne samo u pogledu očuvanja prirodnih resursa, već i zaštite životne sredine od emisije oksida sumpora, azota i ugljenika.

Ovi gasovi sa efektom staklene bašte izazivaju globalno zagrevanje i prete da izazovu nepovratni proces promene klime na zemlji.